Njihov srećan kraj 🔚

18.

ANTONI

Ušao sam u svoj stan posle neverovatnog sastanka sa Sarom. Ona je činila da se osećam srećnim i da zaboravim na sve probleme koji su me očekivali na poslu.

Sve je bilo neobično tiho, od kada se Alesandro uselio navikao sam se na to da je muzika neprestalno puštena, ali verujem da je ova tišina bila prisutna zbog Viktorije.

"Stigao si", rekla je izlazeći iz gostinjske sobe.

"Stigao sam i moramo da razgovaramo o onome što se danas dogodilo", rekao sam izuvajući se i uputivši se ka dnevnom boravku:"Gde je Alesandro?".

"U svojoj sobi, sprema ispit", rekla je.

Verovatno se samo zatvorio u sobu i raširio knjige po stolu, neverovatno da je baš odlučio da uči danonoćno od kada se Viktorija pojavila. 

Moja sestra je sela na sofu i prekrstila noge dajući mi do znanja da misli da je u pravu i želeći da mi pokaže da se ne kaje zbog onoga što je uradila.

"Ono što ti činiš je nedopustljivo, ne možeš samo odlučiti da se pojaviš u mom stanu kada to poželiš, ja sam muškarac kome je potrebna određena privatnost", rekao sam joj, suzdržavajući bes koji sam osećao u sebi.

"Zapravo Antoni, došla sam da posetim Alesandra i imam puno pravo da ga proveravam kada to poželim", rekla je hladno.

"On trenutno stanuje kod mene, što znači da ga možeš proveravati, ali prethodno to moraš meni najaviti."

"Videla sam da si veoma uzoran primer tinejdžerskom bratu"

"Viktorija, ako poželim mogu da dopustim devojkama da žive kod mene, u svom domu mogu da radim šta poželim jer sam ga sam stekao bez pomoći porodice i vaše korporacije, ali ipak ništa od toga ne radim", nasmejao sam se jer znam koliko je to nerviralo:"Što se Alesandra tiče mislim da sam ja osoba koja je dostojna toga da mu bude uzor, jer za vreme boravka kod mene posvetio se studijama, što ti i naši roditelji niste postigli, zar ne?"

"Ko je bila ona devojka?", upitala me je ne obraćajući pažnju na ono što sam prethodno govorio:"Možda još jedna kojoj je bitan samo novac, možda je kao ona Alis koju si planirao da oženiš, devojka željna novca i slave?"

Viktorija nije znala kada da prestane i uvek je udarala tamo gde je najviše bolelo, jer to je način na koji je sebi izgradila ugled; ali verujem da je advokatski posao takav. Ponovo sam shvatio koliko sam zaista srećan što nisam izabrao da slepo pratim put koji su mi roditelji odredili, jer verujem da bih i ja postao ovakav.

"Sara nije takva, ona je moja devojka i nemaš prava da donosiš bilo kakve zaključke o njoj", rekao sam joj, a zatim sam odlučio da joj uzvratim:"Ipak si ti ona koju ni jedan muškarac nikada nije mogao istrpeti, tako da mislim da nemaš pravo da mi daješ savete o ljubavnom životu, jer ga i sama nemaš".

Moja bliznakinja je uvek bila hladna i nedostižna još od svoje sedamnaeste godine, nešto je promenilo, a ja nikada nisam saznao šta je to bilo. Osoba koju sam do tada poznavao je nestala. U svom životu imala je svega par veza koje su trajale kraće od dve nedelje i nikada se nije vezivala ni za koga.

Nasledila je lepotu naše majke i većina devojaka joj je samo mogla pozavideti na tome, ali temperament je dobila od oca. Verujem da zbog toga nikada nije znala da iskoristi svoju lepotu na pravi način i njen temperament je učinio svoje, odbijala je muškarce svojim stavom da je ona nezavisna i nedostižna.

Ona je brinula samo o svom poslu, uspeh joj je bio jedini cilj u životu i svi oko nje su to znali. Izgradila je sebi ugled i bila je jako cenjeni advokat i pregovarač za potpisivanje ugovora, jer je uvek znala šta želi.

"Nemam vremena da se raspravljam sa tobom o tvom ljubavnom životu i sam si rekao da si dovoljno star da snosiš rizike koje sa sobom nosi jedna veza", rekla je i ustajući i zaputivši se ka gostinjskoj sobi u kojoj je boravila, ali pre nego što je izašla okrenula se prema meni i glasom koji je bio previše hladan i za nju:"Moj ljubavni život i moje veze se tebe ne tiču, upozoravam te da to nije tema koju možeš započeti, jer ti nisi osoba koja zna nešto o meni".

Kada Viktorija nije bila raspoložena za razgovor jasno bi vam to stavila do znanja, a ja sam shvatio da advokata kao što je ona ne mogu nadgovoriti koliko god se ja trudio, ona nije slušala ono što nije želela, a jasno se borila za svoje stavove.

"Ovo je bilo zanimljivo", Alesandro je ušao u dnevnu sobu sa širokim osmehom.

"Zar ti ne bi trebao da budeš u svojoj sobi i da spremaš ispit?", hladno sam ga upitao, a on je shvati da je preterao.

"Samo sam se uputio do kuhinje, a zatim se vraćam onim knjigama, pa neće nigde pobeći i sam to znaš", nasmejao se i podigao ruke u znak predaje:"Inače, kako je bilo na sastanku sa Sarom?"

"Da li ste se Viktorija i ti udružili da zajedno ispitujete moj ljubavni život?", nisam mogao, a da se ne nasmejem.

Odnos koji smo on i ja izgradili u prethodnih mesec dana bio je zaista nevetovatan, on je počeo da mi se poverava, a ja sam sa njim mogao da razgovaram o svim problemima i nedoumicama koje su ga mučile.

"Ako želiš ja ti mogu ispričati nešto o svom, mada nisam siguran koliko želiš da slušaš o tome", ponovo se nadmejao, a ja sam posle dužeg vremena u njemu video nasmejano i veselo dete koje je nekada bio.

"Idi u svoju sobu pre nego što izgubim strpljenje sa tobom", pokušavao sam da ostanem ozbiljan, ali nisam mogao.

"Kako god želiš", nasmejao se, a pre nego što je izašao dobacio mi je:"Inače, položio sam uvod u pravo".

"Nisam znao da si imao ispit", rekao sam iskreno:"Čestitam".

"Zapravo, mislio sam da neću uspeti da ga položim jer sam ga spremao jako kratko i nisam želeo da znaš za to, ali ipak sam položio i mislio sam da bi ti prvi trebao da saznaš", nasmejao se, a ja sam se osećao ponosnim jer je položio još jedan ispit i jer je želeo da ja to prvi saznam.

"Mislim da ovo moramo proslaviti", bratski sam ga zagrlio.

"Mislio sam da mi je alkohol zabranjen?", upitno me pogledao.

"Ko je pomenuo alkohol?", nasmejao sam se:"Mogu biti popustljiv prema tebi jer si svoj život zaista uzeo u svoje ruke, ali napijanje ti i dalje ne odobravam, ali par pića sa društvom ti je dozvoljeno"

"Znači li to da mogu izaći sa društvom?"

"Sve dok to znači da mi se u stan nećeš vratiti u pijanom stanju, prebijen, nećeš dovoditi devojke, nećeš biti privođen u policijsku stanicu i nećeš imati problema sa zakonom, možeš"

"Ti si najbolji!", uzviknuo je radosno kao malo dete.

"Ali Viktorija i naši roditelji ne smeju znati za to, za njih si ti još uvek pod kaznom."

"To se podrazumevalo."

"Izvini, ali morao sam da naglasim.", voleo sam da moje reči budu jasne, jer Alesamdro je do skoro bio osoba koja je sve znala da preokrene u svoju korist.

"Želiš li da gledamo utakmicu?", upitao me je.

"Naravno.", iskreno bio sam previše umoran da bih gledao utakmicu, ali sama činjenica da me ponudio značila je da želi da uspostavi dobar odnos sa mnom, a ja sam morao da prihvatam svaku šansu jer je to bio jedini način da on stekne moje poverenje:"Ja ću poručiti picu, a ti nam iz kuhinje možeš doneti piće"

"Da li si siguran da sve to neće smetati našoj dragoj sestri?"

"Alesandro, ona je trenutno gost u ovom stanu, a ti i ja proslavljamo tvoj položen ispit, ne misli sada o njoj."

Alesandro se zaista promenio u poslednje vreme i verujem da ako ovako nastavi šanse da ponavlja godinu su minimalne, ali ipak i ako se to dogodi ja ću ga podržati, jer je ovaj uspeh zaista neverovatan za tako kratko vreme.

__________________________________

Volela bih da čujem vaša mišljenja o Viktoriji u komentarima, jer ipak mislim da ćete ga uskoro promeniti. ;)