Kralj sloma [✔]

Poglavlje peto

Vraćajući se svom hotelu kroz glavu mi prođoše njene modre zelenkaste oči. Taj njen odvažni hod, uski struk i široke kukove koji mame da ih diram. Imala je stav poput boginje, nije se dala ali riječi iz njenih usana su pune skrivenih poruka i prljavih misli. Ta djevojka koliko god izgledala kao ozbiljna i poslovna žena krila je u sebi zaigranu malu djevojčicu prljavih misli i želja, u to sam uvjeren milion posto, i otkrit ću tu njenu stranu. Nasmijem se sebi u bradi i već mi kroz glavu prođoše ideje za današnje druženje.

Kad stignem pred hotel ugasim auto i uputim se u svoju sobu. Ulazim unutra i skidam košulju, svoju jaknu odložim na stolicu pored kreveta i legnem uzimajući mobitel u ruke. Imao sam poruku od Larisa.

„Kolega jesi pojebao koju ili sam ja upravo prekinuo vašu avanturu?" Prevrnem očma i otipkam poruku.

„Nisam, ali sam izašao sa jednom dobrom na večeru." Ubrzo mi stigne odgovor.

„Iznenađuje me kako je nisi odvukao u krevet."

„Ne da se baš tako lako." A lagao sam ga, ne znam ni sam zašto je nisam zavodio da idemo do mog hotela iako sam mogao, možda bi i pristala, ili sam ipak rekao istinu? Nije laka. Uživao sam sa njom na večeri, ali svakako će biti moja. Ponovo se uhvatim kako se smiješkam kao kakav klinac na samu pomisao te žene. Okrenem se na bok i sklopim oči kako bih odspavao bar malo ali zelene oči mi mira ne daju u ove kasne sate.

Sljedeće što znam jeste da me budi zvono na mobitelu, bilo je šest sati jutra i zvao me otac. Odpuhnem nevoljno i javljam se.

„Sine kako ti je u Sarajevu? Kako ti se čini firma?" Prevrnem očima, da je bar upitao jesam li uopšte došao živ do hotela i jesam li dobro ne bih ništa rekao ali valjda sam se već odavno trebao naviknuti na njegov poslovni stav prema meni.

„Sarajevo je ostao isti, idalje ista atmosfera i običaji kod ljudi. Danas trebam ponovo u firmu, jučer sam je samo razgledavao." Pomrmljam na slušalicu dok se polako ustajem iz kreveta kako bih se počeo oblačiti za sastanak.

„Uredu, nadam se da ćeš odraditi posao kako treba."

„Zar ti to sumnjaš u mene oče?" Cinično se nasmijem na slušalicu i mislim da je osjetio to.

„Ne bih rekao da sumnjam, ali te samo upozoravam da se ponašaš primjerno."

„Kako da ne, nisam još niti jednu dovukao u svoj krevet ali bih mogao." Pretpostavljam kako trenutno steže slušalicu u svojoj ruci dok se mršti na moj odgovor zbog čega se nasmijem.

„Iskreno se nadam da ćeš se bar malo uozbiljiti poslije ovog posla. Čujemo se." Prekine poziv i ja prevrnem očima i bacim mobitel nazad na krevet. Ulazim u kupatilo pod tuš i pustim topli mlaz vode da mi ide niz tijelo. Nakon deset minuta izalazim vani i osušim se te oblačim crnu košulju i hlače. Našpricam par kapi parfema i rukom sebi namjestim kosu te uzimam ključeve i izlazim iz sobe.