Kralj sloma [✔]

Poglavlje trinaesto

Blesavi osmijeh se čitavo jutro sa mog lica ne skida. Kada se sjetim jučerašnjeg dana provedeno u većini vremena Aurelijom nasmijem se. Bilo je drugačije nego inače, bilo je spontano i savršeno. Nisam navikao voditi curu u tržni centar, mrzio sam čekati po tri sata dok se odluče za nešto, nisam nikad curu vozio gdje je ona zahtjevala. Isto tako, nijedna nije odoljela mojem šarmu i zagrljaju, a ona je to sinoć tako kulturno uradila da mi je bilo i krivo.

Tako se smiješkajući sebi u bradu prekine me zvono. Uzimam mobitel i javljam se.

„Halo?"

„Šta si uradio?" Čujem povišeni glas svoga oca zbog čega se lecnem. Namrštim se kada shvatim da pojma nisam imao o čemu on priča.

„Šta sam to uradio?" Upitao sam sav zbunjen.

„Ne pravi se glup Arese. Kako si dovraga mogao reći svojoj kurvi privatne informacije o sebi?" Sad se još više namrštim dok mi ni na kraj pameti nije o kojoj on kurvi govori jer znam da niti jednoj nisam ništa govorio.

„Daj odmah pređi na stvar oče i reci mi njeno ime." Sad sam i ja iznerviran.

„Chloe Desmiss." Procjedi dok u mojoj glavi zuji njeno ime. Chloe? Ona plavuša?

„Gdje je?" Upitam ga.

„Otišla je. Ostavila mi je njen broj i rekla da je nazoveš. Bolje bi ti bilo da to riješiš Arese, kunem se da ćeš ispaštati zbog ovoga. Dovoljno dugo sam trpio tvoja sranja." Derao se preko slušalice. Zasrao sam sad i to pravo, toga sam svjestan, ali kako je ona kojeg đavola na osnovu moga imena dospjela do privatnih informacija tipa gdje je firma i kome se treba obratiti?

Sav bijesan poklopim poziv sa ocem i ukucam broj kojeg mi je poslao porukom. Zvonilo je par sekundi a onda se čuje ženski glas.

„Ares Aganović, zar ne?" Čujem u glasu njenu aroganciju, k vragu napio bih se njene krvi da je bliže.

„Otkud ti pravo da dođeš u firmu moga oca?" Sikćem u slušalicu, ljut poput risa hodao sam naokolo u kancelariji. Bio sam izvan sebe, kučka!

„Kad ženu nešto zanima nije joj ni problem saznati koju boju gaća muško nosi." Kad kurvu zanima. Pomrsim u sebi i prođem rukom kroz kosu.

„Šta želiš?"

„Želim tebe." Odvrati mirno.

„Nisam u prodaji, žao mi je." Želio sam prekinuti vezu ali znam da time neću popraviti stvari. Jebemu sve ako sam ikad bio pametan!

„Nisam ni ja bila u prodaji za jednu noć pa si me svejedno uzeo." Psovao sam u sebi sve što sam mogao. Sad ona mene kao krivi za ovo sranje?

„Bila si pjana koliko i ja! Kao da sam ja krivac u tome!?" Derem se dok mi srce udara od prsa toliko jako, kao da sam pretrčao maraton.

„Kao da će u to povjerovati policajci kad te optužim." Ona se šali? Ona se jebeno šali zar ne!?