PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

7. Prošlost

Ana

Dva dana posle izlaska, Danilo, Nina, Sergej i ja smo se uputili ka aerodromu. Idemo u Soči kako bi tamo dočekali Novu godinu. Ceo moj aranžman su platili Ninini roditelji, pre svega zato što sam drugarica za primer njihovoj Ninučki. Nema šanse da bi mi Vuk dao da trošim na takav luksuz.

U Sočiju ćemo odsesti u nekom luksuznom odmaralištu koje može da primi oko dvesto osoba, a po Nininim rečima za taj objekat se uvek traži mesto više. Postoji čak i lista čekanja. Ni Nina nikada ranije nije išla tamo, dok su Sergej i Danilo bili prošle godine i kako kažu ludo se proveli. Naravno, njih dvojica nisu bili presrećni što će opet morati da brinu o dve klinke, ali ovoga puta su se manje bunili. Sergej je čak tu vest bolje primio od Danila, što je bilo po malo čudno, ali ujedno bilo mi je i drago jer sam se kao i svaka zatreskana klinka nadala da je moguće da je tako reagovao zato što oseća nešto prema meni.

Tek kada sam zakoračila unutra u zgradu, koja se fasadom nije isticala od drugih, shvatila sam šta znači de lux. Naime, unutra je sve mirisalo na bogastvo. Podovi su bili mermerni, sva vrata od punog drveta, lusteri pravi kristalni... Kako mi je Nina objasnila, tokom leta do Sočija, u hotelu će biti mlađi svet, tako da će zabave biti svuda unutar njega.

Apartman u kojem smo odseli nas četvoro se sastojao od tri spavaće sobe, jednog dnevnog boravka i trepezarije. Naravno, Nina i ja smo delile sobu, dok su momci imali svoje odvojene.

Sergej i ja tokom puta nismo razmenili ni jednu reč. Par puta su nam se pogledi susreli, ali istog momenta bih se osećala kao da radim nešto što ne treba, pa sam brzinom munje bacala pogled na drugu stranu. Naše "kuliranje" jedno drugog se nastavilo i pri ulasku u naš apartman. Činilo mi se da oboje izbegavamo bilo kakav kontakt jedno s drugim. Kada bi nam se pogledi spojili osećala sam se kao paralisana, a srce bi mi istog momenta počelo jače da lupa. Nikada ranije nisam osećala tako nešto i to me je pomalo plašilo.

Večeras će biti žurka u bazenu. Pošto su nam dali samo jedan ključ od apartmana, Nina je otišla do recepcije da uzme još jedan. Bila je presrećna kada se vratila sa jednim ključem više, jer je u holu hotela naletela na drugare koje je upoznala na nekom letovanju pre dve godine, Stanislava zvanog Stana i Nikolu Kolju. Tačnije, Kolja je pre dve godine bio Ninina letnja avantura na Kipru.

"Dogovorila sam se sa Koljom i Stanom da se nađemo u bazenu. Videćeš, oba momka su super, s' tim što je Kolja bolji i lepši", pa počne da se smeje i doda: "Ni malo nisam pristrasna."

Nina je otišla nešto ranije ne bi li se našla sa njima, a ja sam ostala malo duže u sobi da bih pričala sa Vukom. Tako da sam posle išla sama do bazena na žurku, ali Ninučka mi je rekla da ne brinem i da ću lako da ih nađem, jer će oni biti negde kod ulaza dok ja ne dođem.

Bio je to bazen sa toplom vodom i ceo dekorisan tako da pomislite da ste u nekoj pećini. Sa kamenih i stenovitih zidova se slivala voda dajući efekat vodopada. Nikada nisam bila na čaraobnijem mestu koje nije napravila majka priroda. Ovo je luksuz koji sam mogla da vidim samo u filmovima.... Moram se zahvaliti Smirnovima čim se vratimo u Moskvu za ovako divno putovanje.

Svi na žurci su bili veseli. Neki su skakali u vodu, neki su na dušecima i gumama plutali na sredini bazena, neki su bili po đakuzijima koji su se koliko mogu da primetim nalazili pri svakom ćošku bazena.

Skidam bade mantil i ne mogu da dočekam da se bućnem. Obukla sam crveni bikini klasičnog kroja koji kao da mi je omanjao od prošle godine. Međutim, šta je tu je, sigurno zbog toga neću propustiti zabavu.

Dok silazilim ogromnim stepenicama u bazen pogledom sam lutala svuda ne bih li našla Ninu. Međutim, nisam nju prvo ugledala, već Sergeja.

Skupila sam hrabrost i rešila da neću skrenuti pogled, dok me je on upijao pogledom. Bez trunke stida oči su mu šarale mojim telom. Odmeravao me je od glave do pete, a ja sam kao paralisana stajala na stepenicama bazena i gledala u njega.

Onda sam primetila da nije sam. Pored njega je bila neka devojka, koja izgleda čak i sa mokrom kosom kao da je sišla sa modne piste. Njegova ruka je bila oko njenog ramena, a ja sam kao hipnotisana i dalje gledala u njega. Ta magija nije dugo trajala, jer posle odmeravanja mog tela, Sergej se ponovo posvetio lepotici pored sebe. Naravno da će se posvetiti njoj, kada je ona sva tako doterana u bazenu, dok ja izgledam kao dete u ovom jednostavnom crvenom bikiniju. Iako, nikad nisam marila šta drugi nose, već sam oblačila isključivo ono što mi se sviđa, dala sama sebi čvrsto obećanje da ću čim se vratim u Atinu otići da kupim jedan atraktivan bikini.

"Ana, ovde smo", vikala mi je Nina dok mi je u isto vreme i mahala, pa sam se uputila ka njoj i novom društvu.

Kolja i Stan su bili naših godina i stvarno su obojica lepo izgledali. Stan mi je odmah prišao i više se od mene, tokom žurke, nije odvajao. Donosio mi je pića, učio me kako da zaronim, a da pritom ne začepim nos, smejao se mom akcentu i đuskao samnom uz svaku pesmu uz koju sam igrala. Čak me je odveo da visoke skakaonice ne bi li zajedno uskočili u vodu, jer sam mu ja prethodno pričala da imam strah od visine. Zaista, posle skoka sam osećala kako adrenalin struji mojim telom, pa sam ga tako čvrsto zagrlila i poljubila u obraz ne bih li mu zahvalila do neba što mi je pomagao da prebrodim jednu od najvećih mojih fobija.

Međutim, kada sam ga poljubila u obraz, on je okrenuo svoje usne ka mojim i nežno me poljubio. Nije to bio poljubac ko sa Sergejom koji je uzbudio celo moje telo, već više kao dok sam se ljubila sa Jorgosom.

Sergej

Gledam kako je taj neki klinac ljubi i u meni se rađa neopisiva želja da odem da ga izudaram. Pa zar nije mogla da nađe nekog boljeg? Jel vidi ta devojka kako izgleda? Ma kao da bi mi bilo bolje da je sa nekim super zgodnim frajerom. Tek onda bih se osećao kao kreten koji sve svoje frustacije leči pesnicama.

Kada je večeras ušla na žurku i kada je skinula bade mantil nisam moga da sklonim pogled od nje. Mala ima preterano telo. Bikini joj stoji fenomenalno. Ma čim sam je video digao mi se ko nekom napaljenom tinejdžeru. Sergej, ona je još dete! A onda, onda se njen pogled susreo sa mojim i po ptvi put danas ona se nije osećala preplašenom od mog pogleda. Došlo mi je da odem do nje, prebacim je preko ramena i odvedem je u apartman u svoju sobu. Ova mala definitivno budi neki instinkte pećinskog čoveka u meni.

Skloni te jebene ruke i usta sa nje više, vrištim u sebi dok gledam tog napaljenog klinca kako se prilepio za nju. Stežem čašu od viskija i imam osećaj da će mi uskoro pući u rukama. Diši duboko, Srgej! Diši! A onda se Nataša, koja se celo veče nije odvajala od mene, primakne još bliže meni i rukom krene da mi prelazi preko trubušnih mišića. Kao neka mačkica mi kaže: "Drago mi je što sam te uzbudila. Hoćeš da odemo do tvoje sobe?"

Gledam je i pitam se šta bi Nataša, koja inače ima nos uvek podignut, rekla da zna da mi se telo uzbudilo zbog klinke, a ne zbog nje. Pomisao na njenu facu dok joj to govorim mi izmami osmeh na lice. Bio bi to najveći udarac za Natašu lepoticu, tako ona inače sama sebe naziva... Samo je privučem bliže sebi, pljesnem je po guzi i kažem joj: "Idemo luče!"

Definitivno mi treba dobro jebanje kako bih klinku izbacio iz glave, jer ovo moje stanje stvarno nije normalno.