PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

14. Sadašnjost

Ana

Posle još jednog povraćanja u nizu rešim da se posle umivanje spustim do dnevne sobe, a ne da opet legnem u krevet. Više nemam glavobolju koja me je jutros probudila, niti mi je nesvest.

Još dok sam silazila niz stepenice primetila sam da je TV uključen i da na kauču leži Marko. Divno, sada taman da presvisnem od sramote.

"Dobro jutro", kažem dok prolazim do kuhinje u nadi da ću u frižideru naći hladnu vodu.

"Jutro je odavno prošlo. Dobar dan, Anči", odgovori mi dok skače na noge i kreće zamnom u kuhinju, pa doda: "Jel si gladna?"

"Samo mi hranu nemoj pominjati", nagnem flašu sa hladnom vodom. Tako mi prija. Okrenem se potom prema Marku, a njemu je kez od uveta do uveta.

"Marko, preklinjem te, poljubi me", kroz smeh pokušava da me imitira mene od juče, a ja momentalno pocrvenim ko bulka. Kako još nisam zatvorila flašu mlatnem je prema njemu tako da ga malo pokvasim. Na to on još više počne da se smeje, a pošto se smeje tako zarazno, počnem i ja.

"Anči, očajan si pijanac. Molim te nemoj više nikad onako da se ubiješ." Zatim priđe i zagrli me, pa me pita: "Jel si OK ili si još ko pokisla kokoška?"

"Bolje sam. Hvala što si mi ostavio lekove pored kreveta",  zagledam mu se u oči, pa dodam još: "Hvala ti i za poljubac. Ispunjenje devojačkog sna."

"Nemoj da me gledaš tim okicama tako ko da si neko kučence, jer te sigurno opet neću poljubiti", opet me zeza. "I nije da je samo tebi ispunjen san. Nego i meni. Pa ipak sam poljubio jednu od najpopularnijih sportiskinja sadašnjice. Ajde da se spremiš, pa da idemo malo napolje. Nisi ovde došla da sediš u kući."

Otišli smo do plaže. Sedeti na obali i gledati u okean je nešto najbolje na svetu. Uvek sam se divila tom moćnom plavetnilu. Marko je imao čas surfovanja, a ja sam ga čekala. Nije mi bilo teško, naprotiv, и uživala sam u lepom danu. Iako sam ponela i knjigu sa sobom, nisam pročitala ni jednu stranicu. Samo sam gledala u vodu i kad kad u Marka koji je stalno padao sa daske.

Posle sat vremena pokušavanja da kao svaki normalan surfer zajaše dasku, dolazi i sedne pored mene.

"Ajde Anči, otvaram ispovedaonici. Sada mi pričaj zašto si tako utučena od dana kada si došla? Ko je on?"

"Zašto misliš da je u pitanju 'on'?"

"Zato što ti ja nisam stariji brat koji je prinuđen da brine o svojoj sestrici, pa sve gledam realnije. Nema šanse da si toliko utučena samo zbog povrede. Vuk verovatno još ne može ni da zamisli da imaš momka. Za njega si još ona mala klinka koja se igra sa barbikama. Pucaj."

Pričala sam mu više od pola sata bez prekida, ako ne i duže, o Sergeju i šta se sve desilo. Ne znam zašto, ali sam mu se skroz ispovedila. Jedino mu nisam pričala o svom seksualnom životu, ali nije lud da ne skonta da sam tako prevarila Džordža. Posle mog monologa jedno pola minute je samo zabezeknuto gledao u mene, a potom u svom fazonu rekao:

"Opa, Anči, ja mislim biće zaljubila sam se. Bili smo zajedno i raskinuli i to je to, kada ono kod tebe čitava TV novela. Znači zbog njega si se napila sinoć? Daj mi telefon da vidim te fotke na Instagramu."

Posle analiziranje svake fotk kaže svoje mišljenje: "Katja jeste ribetina, ali da izvineš, viri joj kurac iz očiju. Može da glumi damu, ali joj džabe. Sada je samo pitanje da li je taj dečko vredan sve te tekile... Ako mu se sviđa ovako neka, da sa njom provodi toliko vremena, onda zaista mislim Anči da treba da okreneš list. Međutim, ako ti znaš i osećaš, ali zaista osećaš i vidiš to bez zaslepljenosti zaljubljene žene, jer očito je da si zaljubljena, onda mu dokaži da si vredna borbe."