PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

11. Prošlost

Sergej

Da je Ana ne samo lepa, već i zrela, govori mi činjenica da ništa šta se desilo između nas nije ispirčala Nini. Na tome sam joj i više nego zahvalan, jer ne bih imao živaca da trpim Danilova predavanja.

Posle dočeka ostali smo još jedno veče u Sočiju i onda smo se vratili za Moskvu. Reprizu nismo slavili jer smo svi bili premoreni, a ni ja nisam hteo da odem i spanđam se sa nekom zbog jebačine i da malu tako povredim... Ko bi reko da Sergej Volkov ima srca? Ne znam zašto, ali jednostavno ne želim da joj povredim osećanja. A znam da ću to učiniti, ako me bude gledala sa drugom. Kada se samo setim kako je gledala Natašu...

Nisam je više ni jednom poljubio, samo sam je posmatrao. Mala ima divno držanje. Ni jedan jedini put je nisam video sa pogrbljenim ramenima. Kosa joj se toliko sija da sam pomislio da nema šanse da nisu ekstenzije, ali sam se uverio dok sam je ljubio da nisu... Kad pomislim na te njene jebozovne usne i seksi uzdahe koje ispušta kada joj se približim ili dok je ljubim, odmah mi se digne.... Jebote, kontroliši se čoveče!

"Gde ćeš?", pita me Danilo dok gleda nešto na ajpadu.

"Idem da se istuširam da dođem sebi malo. Još me ubija marmuluk", zahvaljujem samom sebi što sam obukao uže farke jutros, pa se ne vidi šator na mojim preponama, jer kurac hoće da mi pukne koliko je nabrekao samo dok sam gledao Anu. Šta bi tek bilo da je dovedem u krevet?

Odlazim u kupatilo da se olakšam uz pomoć svoje stare desnice...

Ana

Od poljupca u ponoć Sergej je prema meni postao nekako pažljiviji. Jeste da nije progovorio ni jednu reč o tome samnom, niti me opet poljubio, ma nije mi ni prišao u intimni prostor, ali je njegov pogled bio blaži, a i često bi mi uputio njegov divan osmeh. Lagala bih kada bih rekla da mi to ne prija, ma svaki taj osmeh pokrene mi one leptiriće u stomaku.

Definitivno moram raskinuti sa Jorgosom čim stignem u Atinu. Ne mogu biti sa nekim, ako ću misliti na nekog drugog, a moje misli je trenutno okupirao Sergej Volkov i njegova lepa pojava.

Kada smo 2. januara krenuli iz hotela bila sam razočarana što prodavnica, u kojoj sam videla male divne jednostavne minđuše u obliku školjki, nije radila. Otvara se tek sutra, kada ću ja biti daleko u Moskvi. Definitivno, sudbina ne želi da završe na mojim ušima.

Sergej

Pred Badnji dan, Ana odlazi iz Moskve iako je trebala da se vrati u Atinu zajedno sa Ninom posle svih praznika. Međutim, desilo se to da je u Atini pao sneg pa je grad u kolapsu. Zbog toga Anin brat nema utakmicu, pa ju je zamolio da se vrati ne bi li zajedno proveli Božić.

Tada se još nešto desilo. Anin let je bio u isto vreme kada počinje tradicionalni humanitarni bal kod Žukova, pa niko od Smirnovih nije mogao da vozi Anu na aerodrom. Pošto sam već bio tu, rekao sam da je glupo da uzme taksi i da se sama snalazi u traženju terminala, pošto ja i onako ništa pametno nemam da radim, pa ću je ja odvesti i ispratiti na let.

Celoj porodici Smirnov se ta ideja svidela, a Ani su se obrazi zarumenili, ali su joj oči sijale kao nikada do tada.

Na putu do aerodroma pustim je da sama bira muzika, iako nikada nikome ne dam da mi prevrće po muzici u kolima. Stala je na Džejms Blantu i pesmi You're Beautiful. Iako je divna za posmatranje dok peva, ne mogu da joj ne kažem da sam oduševljen idejom što će se ona i Nina sledeće godine doseliti u London... Kada sam čuo ideju gospodje Smirnov, odmah sam je podržao. Još kada sam čuo da je Danilova keva pričala i sa Aninim bratom i da se skoro pa i on složio, neka sreća me je obuzela. Iako mi nije jasno što nije zvala njene, već njenog brata... Ali ko sam ja da bilo koga šta ispitujem...

"Znači malena, posle škole London?"

"Mislim da ću prvo na leto u Nemačku , pa onda verovatno London. Mada u Nemačkoj ima odlična škola tenisa."

"Ipak ću se nadati da ćeš doći u London", kažem joj sa osmehom, ali što je najgore zaista navijam za to, jer tada će biti punoletna.

Ana

Kada smo stigli Sergej mi pomogne oko traženja šaltera za čekiranje karti. Da sam išla sama verovatno se još ne bih snašla. Okrenem se ka njemu licem i zahvalim mu se. Bilo mi je glupo da mu pružim ruku, a sada mi je još gluplje što su mi ruke uz telo. Kao da mi nepotrebno tu vise.

"Pa malena vidimo se za nešto više od pola godine u Londonu. Ne mogu da dočekam da postaneš punoletna i da se igramo doktora, princa i princeze, kuvara i čega god se igraju devojčice kao što si ti", potom zastane i pogled mu se spusti na moje usne. "Imaš najseksi usne koje sam ikad video", kaže hrapavim tihim glasom, a potom me poljubi strasno ne mareći za ljude koji su trčali prema šalterima da čekiraju svoje karte.

I jedno i drugo ispustimo više uzdaha. Osećam kako mi temperatura raste i najradije bih ostala tu pored njega zauvek. Nikad me niko nije tako strasno ljubio.

Po završetku poljupca nasloni svoje čelo na moje. Zatvori oči, pa kaže: "Ana, šta mi radiš, jebote? Da nisi tako mlada sada bih te odveo do toaleta." Onda odjednom zaprepašćeno otvori oči i kao da je tek tada svestan šta mi je kazao, pa se odvoji od mene i promrmlja: "Izvini, stvarno ne znam da se kontrolišem u tvom prisustvu".

Ne znam odakle mi se stvorila ta hrabrost, možda je od njegovog poljupca ili prostih reči, stvarno ne znam, ali znam da sam mu tada prišla, stavila mu dlan na obraz i šapnula u suprotno uvo: "Odvedi me sada. Nije da će nešto da se promeni za nekoliko meseci. Neće se neka magija desiti kad napunim 18.."

Gledam ga halapljivo, njegove ruke su oko mog struka. Privuče me bliže njemu i tada osetim tvrdu izbočinu na stomaku. Pomislim, da će me sada odvesti negde, međutim on pusti poljubac na moje čelo i tiho kaže: "Vidimo se u Londonu."

Sergej

Jebote, jebote, jebote!!! Vrištim u sebi. Kako mi je na kraju prišla i uz dahtanje šapnula da je odvedem negde, kunem se da je jedan sekund duže stajala uz moje uvo i šaputala, svršio bi istog momenta u gaće.

Ova devojka, klinka, ma šta god da je, je pravo čudo. Nikada, ali nikada, nisam želeo da se zavučem u nečije gaćice kao što želim u njene... Dobro, lažem, hteo sam u Katjine, ali tada sam još bio nevin. Ovo sada je drugačije. Glumim nekog tipa koji je prevenstveno tu da izludi žene, a onda se stvori ona i totalno me izuje iz cipela.

Dolazim kući, ležem na krevet i vadim telefon. Tražim njene fotke koje sam napravio dok je bila ovde, neke krišom, neke sa dopuštenjem, i krećem da drkam. Zamišljam kako se probadam u nju, kako se njena pička steže oko moga kurca dok onako jebozovno dahće i svršim u jednoj minuti. U jebenoj jednoj minuti!

Možda bi bolje bilo da ostane u Nemačkoj. Mala definitivno ne utiče dobro na mene, iako bih je izjebao na sve moguće načine...

Ana

Nemam pojma odakle mi hrabrosti da mu kažem ono na kraju. Ponašala sam se kao neka drolja, ma kao ona Nataša... Sada je razumem, u njegovoj blizini žensko ne može normalno da funkcioniše i misli.

Stvarno bih volela da sam izgubila nevinost sa njim. Tek sada sam sama sebi zahvalna što to nisam uradila sa Jorgosom. Sa njim se nikad nisam tako dobro osećala dok ga ljubim. Nikad...

Sergej Volkov će sigurno još dugo biti u mojim snovima... Moram nagovoriti Vuka da definitivno pristane na London.