PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

33. Sadašnjost

Ana

Došlo je i to veče kada zvanično treba da upoznam gospođu i gospodina Volkov. Gospođu Olgu sam već upoznala i od nje me ne hvata trema. Žena je vrlo ljupka i ljubazna. Mada sada me upoznaje kao devojku svog sina, a ne kao drugaricu ćerke njene komšinice, pa možda promeni nastup. Međutim, i dalje je trema od gospođe Olga neuporedivo manja nego ona koja raste u meni što ću morati da upoznam jednog od najpoznatijih ruskih tajknuna, Fjodora Isakoviča Volkova.

Sve priče koje sam slušala o njemu od Nine, Sergeja, pa i one iz tabloida ulivaju mi strah. Svi se slažu u jednom, gospodin Fjodor je bezobrazno bahat i bez imalo simpatije prema drugima. Zbog toga se još dvoumim šta da obučem ne bi li makar pojavom uspela da ublažim bezdušnog Volkova seniora.

Neko pokuca na vrata moje sobe i unutra uđe nasmejana Ana: "Jel si spremna za susret? Izgledaš divno."

"Misliš da je ova kombinacija bolja od ove", pa pokkažem rukom prema garderobi koja je složena na mom krevetu.

"Definitivno to što si obukla. " Drago mi je što se Nini sviđa moja nova prljavo roze tunika koju sam uparila sa teget pantalonama i bez cipelama. "Nemoj da te strogi pogled Fjodora Volkova obeshrabi. Budi samo ti i sve će biti savršeno, a čak i da se ne svidiš tom konju, koga briga. Sergej je lud za tobom i to svako vidi. Uspela si da pripitomiš zver."

Znam da Nina ima pravo i da me Sergej sigurno neće ostaviti ako se ne svidim njegovom ocu, ali bez obzira na sve mene trema i dalje obuzima. Osećam se kao da idem na neko suđenje, a ne na večeru.

Ne mogu da ne pomislim kako bi izgledala večera sa mojim roditeljima... Da li bi im se Sergej svideo? Ako ne bi znali za sve njegovo ispade prema meni, sigurno bi. Mamu bi šarmirao... Obuzmeme me tuga zato što znam da do toga nikada neće doći. Dok Vuk već zna iz priče za njega i sigurno sam da nije oduševljen. Mada po njemu niko nije dovoljno dobar za mene... Marko mu nije ništa rekao? Moram ga pozvati da proverim, mada ne mislim da je toliki idiot da je ispričao sve što sam mu pričala u poverenju.

"Hvala na podršci, Ninučka. Nemoj da misliš da si izbegla samnom razgovor oko tog smeška koji ti ne silazi sa lica kada god se zagledaš duže u telefon... Samo sam ovih dana bila dezorjentisana zbog ove večare, čije je vreme napokon došlo. Tako da si mi od sutra ti glavna tema." 

Nina počne da se meje, pa me poljubi u obraz i krene prema svojoj sobi jer joj je opet stigla poruka, dok odlazi kaže: "Ah, mila Ana, ti stvarno misliš da nećemo posle večere prepričavati svaki korak", pa počne da se smeje, "opet ću ja biti tema na čekanju na moju veliku sreću."

Ubrzo potom dođe i Sergej. Koji nije krio oduševljenje mojim izgledom. "Divno izgledaš, malena. Jel si spremna?"

"Za ovako nešto teško da ću se ikada spremiti, pa zato bolje da krenemo dok u meni još ima snage."

Volkovi su nas pozvali u francuski restoran Roux at The Landau, jedan od najpoznatijih i naravno najskupljih u prestonici Ujedinjenog kraljevstva. Odmah sam u sebi počela da paničim da li je moj dres kod po pravilima restorana, ali Sergej kao da mi je čitao misli, pa mi je rekao da se ne brinem jer niko ne bi uvredio Fjodora Isakoviča Volkova, koji im je redovna mušterija, zato što njegov gost možda nije u skladu sa dres kodom restorana. Navodno, iako živi u Moskvi, Fjodor često dolazi u ovaj restoran, što poslovno, što sa ljubavnicama. Naravno da mu to nije teško kada ima privatni džet.

Iako Sergej izgleda kao da nije uplašen od ove večeri, njegov čvrsti stisak moje ruke govori mi drugačije. Ni njemu definitivno nije svejedno. Pre nego što uđemo u restoran Sergej me zaustavi, pogleda u oči i tiho kaže: "Obećaj mi da ako moj otac bude nepristojan prema tebi, da to neće biti razlog da me ostaviš."