PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

9. Sadašnjost

Sergej

Od dana kada smo se sreli u tržnom centru, Ana je pored mene prolazila kao da ne postojim. Iskreno, nije i da smo se viđali mnogo, ali kada bi se susreli ona se ponašala kao da me ne vidi. Nisam bolje ni zaslužio...

Jedan dan je naletela na Tejlora i mene ispred zgrade. Sa njim je pričala normalno, zezala se, dogovrali se za izlazak, a meni ne da nije uputila ni jednu reč, već nije ni jednom pogledala u mom pravcu.

Bila je još na dva turnira, jedan je dobila dok je u drugom stigla do polufinala, tako da joj je pozicija na WTA listi skakala. Mene to nije ni malo iznenadilo, jednostavno znao sam još kada je krenula za Australiju da će uspeti, ne samo tamo već uopšte u belom sportu. Takvog je karaktera, a igra tenis veoma lepo. Da je suprotno, da je u Melburn otišla samo tako bez nekih većih ambicija i da se vratila bez većeg uspeha, naša veza bi i dalje opstala. Ali ovako, na daljinu, veza nema poentu.

Opet je počela da se druži sa Džordžom. Često sam počeo da ga susrećem po zgradi, pa sam pomislio da su opet zajedno. Jednom sam se čak i napio misleći da su njih dvoje ponovo u vezi, a onda mi je Lili rekla da nisu i napokon sam opet počeo da dišem. Tada sam od Lili saznao da je Ana veoma zauzeta kako je pobedila u Australiji. Naime, imala je brdo nekih sponzora i ugovora za neke reklame, tako da su je i cimerke retko viđale čak i kada je u Londonu.

Iako u telefonu imam dosta naših zajedničkih fotografija i njenih pojedinačnih, koje sam kao krišom pravio, pre neki dan sam kupio neke novine jer je ona bila na naslovnici. Tejlor me je zezao da zalepim naslovnici iznad kreveta. Znam da je patetično, ali bilo je jače od mene...

Prošlo je skoro tri meseca da nismo ni jednu reč progovorili, a onda mi se jedan dan dok je prolazila pored mene osmehnula i javila. Iako znam da je to uradila samo da bi iznervirala Katju, sa kojom sam tada sedeo u restoranu, opet mi je bilo drago što nije pored mene prošla kao pored turskog groblja.

Ana

Ne mogu da verujem da je on opet u istom restoranu u kojem sam i ja. I opet je sa Katjom, samo ja ovaj put nisam sa Ninom. Došla sam na ručak sa fudbalerom Mariom Markizom, sa kojim inače glumim u jednoj reklami za parfeme.

Mario Markez je Španac koji igra za Čelsi. Roditelji su mu preminuli dok je bio mali, pa je to bila tema koja nas je spajala i zbog koje smo počeli da se družimo. Dobro smo razumeli jedno drugo, znali smo kako je teško bilo doći do uspeha kada nemaš pored sebe mamu i tatu. Pored toga, Mario je privlačio veliki broj manekenki oko sebe. Stvarno je bio zgodan i imao je crte lica pravog španskog zavodnika, međutim između nas nije postojao onaj x faktor koji bi nas povezao na onaj drugi način, a ne samo drugarski.

"U šta si se zagledala tako?", pita me Mario.

"Tu je Sergej sa Katjom", odgovaram ne skidajući pogled sa Sergeja.

"Tvoj bivši?", pita me usplahirano, a ja mu samo mrdnem glavom. "Onda moraš da budeš dobra glumica. Nema više kuliranja. Ustani i pravac u toalet. Da se javiš najljupkijim osmehom, pa da ona krampača poludi. Sada su vam uloge u neku ruku promenjene."

Mario ima pravo. Ustala sam, zanjihala kukovima i krenula u njihovom pravcu. Čim me je primetio krenuo je da me skenira pogledom. Zaustavio se duže na mom licu, a ja sam nabacila osmeh od uveta do uveta i zastala ispred njihovog stola. Na nju nisam ni obraćala pažnju, pa joj se nisam ni javila. Skroz sam se usmerila na Sergeja.

"Zdravo lepi", rekla sam, pa nastavila dalje prema toaletu. Da li sam ja to rekla njemu 'zdravo lepi'? Mada koliko je bio zaprepašćen što sam mu se javila, mora da nije ni primetio. Od iznenađenja jedva je izgovorio 'zdravo'. Ušla sam u toalet i počela da se smejem. Osećaj posle ovog čina je bio definitivno bolji od ranijeg kuliranja.

Katja

Odjednom je prestao da priča i zagledao se iza mene. Samo što sam krenula da se okrenem da vidim u šta gleda, ona je zastala ispred našeg stola. Mala svetica! Mrzim je! Još je klinka toliko digla nos da je mene skroz kulirala. Šta bre ona misli ko je ona? Misli da je neka faca zato što je teniserka? Da li ona zna čija sam ja kćerka? Šepuri mi se tu u Pradinoj haljini, a ne zna da sam ja od malena u svim brendiranim krpicama. Videće ona kada se bude vraćala iz toaleta.

"Obriši te bale, Sergej."

"Ha ha ha", ironično će on. "Gde sam stao malo pre sa pričom?"

"Ponašaš se ko neki klinac i da je ona u najmanju ruku najlepše biće na svetu celom. Daj bre uozbilji se i digni malo te standarde. Mislim, pređem nekako preko Elizabete, ali sada da balaviš i dalje za ovom, to već i meni oduzima poene jer sam u kombinaciji sa tobom."

"Ekatarina", ljut je čim je upotrebio moje puno ime, "samo završi sa jelom, pa da idemo odavde."

Svetica se vraća i opet će proći pored nas. Moram da dodam, jer ne mogu da izdržim: "Opa! Neko je konačno kupio Pradinu haljinu. Čestitam, ali mila znaš da sa njome ne možeš kupiti stil. Jednostavno nisi rođena za takvu haljinu."

"Katja, ja sam moju makar sama sebi kupila, a ko je kupio tvoju?"

Tada Sergej počinje da se smeje, a ja da se crvenim skroz. Ona se samo nakezi na sve to i nastavi dalje. Uzimam salvetu sa stola, probam da je skupim u kuglicu, pa gađam Sergeja.

"Nemoj tako Katja, pa zar gađanje priliči jednoj dami", govori mi kroz smeh. "Moraš priznati da te je mala pogodila u najdublju ranu."

"Hvala ti što si stao na moju stranu", besno mu odgovorim i nastavim da jedem. Nikada u životu nisam brže jela, samo sam htela da izađem odavde. Izašla bih odmah da on nije samnom, ali ne mogu, jer jebeni Sergej tirpuje o gladnoj deci po svetu i koliko se samo hrane u Evropi i SAD baci dnevno. Svetice, vratiću ti za ovo troduplo. Ionako možeš samo da plačeš jer se u moj krevet uvek vraća, a u tvoj sigurno neće.

Ana

"Ispalo je i bolje nego što si zamislio", kažem sva srećna Mariju, pa mu ispričam sve do detalje. Smejao se zajedno samnom.

Posle toga, kada god sam videla Sergeja, javila sam mu se lepo. Nisam se upuštala u dublju konverzaciju, ali nijednom nisam prošla pored njega da ga ne pozdravim. Čak sam dva puta i bila kod njih u stanu na tradicionalnoj nedeljnoj večeri kada se društvo skupljalo i gledalo film. Jedanput je bio sa nama, a drugi put je bio kod Elizabete da uči. Mogu misliti kako su učili... Malo me je gricnula aždaja ljubomore.

Sve više i više sam bila van Londona. Non stop sam bila u putu. Od turnira do turnira. Sada sam često odlazila i kod Vuka tokom slobodnih dana. Osećali smo se lepo. Prezadovoljan je zato što sam uspela. Došla sam do sedmog mesta na WTA listi i on je veoma ponosan što mu sestra napokon može da izdržava samu sebe od sporta. Ne zbog toga što on ne treba više da mi daje pare, jer mi je i dalje davao, već čisto zbog mene same, jer me je neka profesija ispunila i učinila to da ne moram da brinem da ću uzaludno sedeti u kući po ceo dan, sem par sati što ću provesti na treningu.

Sergej

Napokon se opet osećam kao čovek, jer posle restorana Ana me je svuda pozdravljala, više nije prolazila pored mene kao pored turskog groblja. Čak me je jednom videla kada sam tačno prekinuo poljubac sa Elizabet i tada se iskreno osmehnula i rekla 'zdravo'.

Jednom je došla, dok sam i ja bio u stanu, kod Tejlora da gleda sa društvom film. Ni ne znam koji smo film gledali jer sam ceo film gledao u nju i slušao njene komentare i smeh. Bilo je to jedno od najlepših večeri u skorašnjem mom životu.

Inače, Ana je sve manje i manje vremena provodila u Londonu. Išla je od grada do grada iliti od turnira na turnir. Štampa ju je spajala sa raznim likovima, a među njima i legendarnim Mariom Markizom. Iako mi je Tejlor rekao da između njih dvoje nema ništa sem prijateljstva, prestao sam da gledam Čelsi. Recite mi da sam ljubomoran kao ris, baš me briga.