PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

22. Sadašnjost

Ana

Budim se i vraćaju mi se slike kako sam dospela u bolnicu. Žedna sam, mnogo sam žedna. Ninučka mi prinosi vodu i ne mogu vam opisati koliko mi prija. Osećam se kao da sam nedelju dana bila bez kapi vode u Sahari.

Svi su tu, čak i Trejsi. Posle sat vremena 'žurke' u sobi, sestra ih izbaci sve napolje i kaže da jedna osoba može uvek biti tu dok drugi da doleze samo u vreme posete. Nina je ostala samnom. Nije morala da me pita o čemu sam mislila kada nisam videla da automobil juri prema meni, jer je znala. Sve tri moje drugarice su to znale.

"Nemoj pogrešno da me razumeš, ali stvarno treba da presečeš svoja osećanja u vezi njega", uzdahne dobuko, pa nastavi: "Ovo ćete doslovno ubiti. Postala si opsednuta u vezi njega. Treba da nastaviš dalje. Možda bi najbolje bilo kada se oporaviš da ideš na sve moguće turnire ili da odeš do Kalifornije. Znaš da te volim i sve ovo govorim za tvoje dobro."

Klimnem joj glavom jer mi je još teško da pričam, a oči mi zasuze. Znam da mi priča samo za moje dobro i zato je volim još više. Ovo zaista više nije zdravo za mene. Posle nekih pet minuta neko pokuca na vrata i unutra uđe Vlad.

"Ćao devojke, nadam se da mogu da uđem. Ana, kako si?", iskreno mi je drago što je tu, ali suze mi se još od pređašnjeg Nininog monologa slivaju niz obraze.

"Zašto plače? Što joj ne daju nešto protiv bolova?", besno je Vlad pitao Anu.

"Ma dobro je, samo joj je teško da priča... a suze su tu zbog tvog brata. Doslovno će uništiti sebe zbog njega", očajno će Nina.

Vlad me pogleda sa saosećanjem. To nikada ranije nije uradio. Od one večeri kada smo igrali bilijar, on se prema meni totalno promenio. "Nina, ajde molim te idi nađi glavonog doktora hoću da pričam sa njim." Nina bez reči ustane i izađe iz sobe.

Vlad sedne na stolicu do mog kreveta i uhvati me za ruku pa počne da mi priča: "Ana, koliko god ti pre mislila da te ja ne volim ili da sam imao nešto protiv tebe, to nije tačno. Samo nisam hteo da se desi ovo što se sada dešava... S tvoje strane nije problem, ti si divna devojka koja je za ozbiljnu vezu. Problem je Sergej. Znao sam da i ako se menja da to nije stvarno... Ne mislim da on tebe ne voli, daleko od toga, mislim da si mu pokraj majke najbitnija ženska osoba na celom svetu, ali samo mislim da ne zna kako treba da se ponaša. Boji se svojih osećanja, boji se da ti ne vidiš da nije savršen... Pusti ga sada. Živi život ko da ga nema, a jednog dana ako je suđenjo doći će vaše vreme. Upoznali ste se suviše mladi." Potom me poljubi u slepočnicu i obriše mi suze koje su mi se ko potoci slivali dok je pričao.

Zahvaljujući Vladu doktori su me gledali ko da sam kraljica Elizabeta glavom i bradom. To objašnjava da sam i za sedam dana bila puštena iz bolnice skoro bez ikakvih posledica, sem masnica koje su bile vidljive. Međutim, morala sam da odmaram i da dolazim na kontrole, naravno od treninga ništa i to čak mesec dana.

Dane sam uglavnom provodila isto. Sa drugarima i uz TV. Odgledala sam sve moguće novije filmove i serije. Desilo se nekada da celu sezonu pogledam za dan.

Svi su dolazili da me obilaze, pa i Sergej i Trejsi. Da, dolazili su stalno zajedno. Trejsi je u suštiini jako dobra devojka koja je otvorenog srca prema svima. Sada mi je jasno šta je Sergej u njoj video. Jedan dan mi je čak napravila i neki kejk, koji ni malo nije bio loš. Lili mi je rekla da joj je Sergej sve priznao, pa mi je u početku bilo glupo pored nje, ali je ona ubrzo svojim gestovima dokazala da nju ne dotiče prošlost njenog dečka i mene.

Sa mlađim Volkovom sam bila iz dana u dan sve hladnija. Odogovarala bih mu samo na pitanja koja bi postavio i nisam se trudila da ulazim u dublji razgovor. Rešila sam da poslušam Vlada i Ninu. Ta moja opsesija njime mora da prestane.