42. Sadašnjost

742 50 2
                                    


Ana

Marko me je čekao po dogovoru. Svom "srećom" je bio povređen, pa nije otputovao sa Vukom. Čim me je video pružio mi je zagrljaj, a meni su odmah krenule suze jer znam da se nalazim uz čoveka koji bi iskreno i iz srca učinio sve da ne patim. Međutim, nije moguće da ne plačem, da ne osećam ovu bol, koja mi milimetar po milimetar, razdire telo i dušu...

Odvezao nas je pravo kod njega kući, rekao je da je bolje tu da ostanem dok se Vuk ne vrati. Složila sam se sa tim. Čim sam ušla u 'svoju' sobu, legla sam na krevet i zajecala. Marko je došao posle nekoliko minuta, legao je pored mene i polagano mi gladio leđa dok mi je govorio utešne reči. Tako sam i zaspala pored njega i ne znam da li je to zbog sigurnosti koju mi pruža, jer nisam želela da me ostavi samu, upetljala sam noge među njegove i rukama sam ga čvrsto obgrlila. Trebaolo mi je da osetim taj dobro poznat muževni miris.

Posle sna, u kojem je moja devojčica nestajala postepeno, probudio me je sopstveni vrisak. Marko, koji je takođe zaspao pored mene, se odmah trgnuo.

"Pile, proći će sve... Vreme sve leči", govori mi utešne reči dok me mazi po obrazu.

"Jebeno boli, Marko. Toliko da ponekad mislim da je bolje da zaspim i nikada se ne probudim", po prvi put sam iskrena o svom stanju. Ove reči trgnu Marka, pa podigne svoju glavu iznad moje dok mu se ruka ne odvaja od mog obraza: "Da to nikada, ali nikada, nisi više pomislila ni rekla. Jasno?"

Gledamo se tako u tišini, u polu tami sobe. "Anči, ti znaš da si za mene mnogo više od obične devojke i sestre mog najboljeg druga. Jel znaš to?", iako možda do sada toga nisam bila svesna, sada jesam, pa samo klimnem potvrdno glavom. "Od one male nepodnošljive devojčice si izrasla u divnu devojku. Uvek ću se osećati zaštitnički prema tebi i uvek ću ti biti prijatelj."

Dok me gleda tako ne mogu da obuzdam sebe gledajući u njegovo blago otvorene pune usne. Izgledaju ko stvorene za ljubljenje. "Prijatelji sa povlasticama?", pitam ga dok mi se prst podiže do njegovih usana i krenem s njime da prelazim preko njih. Uzdasi mu se ubrzaju, znam da se dvoumi, a meni samo treba da osetim nešto drugačije... Želim da makar na tren izbrišem ovu bol i ususredim se na nešto drugo.Treba mi da osetim nekog drugog sem Sergeja. Treba mi da krenem dalje, a da to premostim nema bolje osobe od Marka, pa zato dodam: "Ne mora niko da zna, sem nas."

To je momenat kada mi prvo poljubi blago prst, zatim skloni moju ruku u stranu i svoje usne spusti na moje. "Važi, D.R.U.G.A.R.I.C.E.", govori dok mi halapljivo ljubi usne. Osećaj je fenomenalan, ne kao onaj kada sam se ljubila sa Sergejom, gde su strast i ljubav sa moje strane uvek bili pomešani, već je sada čista gladna strast. "Anči, pružiću ti orgazam da te opustim, ali neću te jebati. Bar ne večeras ", samo što sam krenula da se pobunim. Njegove usne su me poklopile. Marko nije hteo da uopšte čuje moje mišljenje, ali sve dok mi je telo ovako uzbuđeno zbog njega, dogovorim se sama sa sobom da ga poslušam.

Markove ruka nadje put do mojih grudi i počne grubo da ih mesi. Osećaj je neverovatan. Žudim da krene dalje, ali on se ne žuri. Rešio je da se posveti svakom delu mog tela. Skine mi majicu, pa brus, a onda njegove usne navale da sisaju i grickaju moje bradavice. Koliko god sam malo pre bila rešena da mu ne tražim više, sada se izdižem prema njemu i kada osetim koliko je tvrd, uzbuđenost u meni raste. "Molim te idi do kraja", stidljivo ga pitam, ali on mi ništa ne odgovori već samo krene dalje. Njegove usne se spuštaju sve niže i niže... Preko mog stomaka, pa sve do ruba mojih gaćica. Polagano ih skine, pa jednu rukom krena da mi trlja mačkicu, dok mu se druga vrati na jednu moju dojku, a ustima krene da ljubi drugi. "Jebeno si vlažna Ana. Volim što ovako reaguješ na mene, jer već duže vreme moj kurac postaje tvrd kada god si u mojoj blizini." Osećaji su me toliko preplavili da ne mogu da smislim ništa da mu odgovorim.

PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️Donde viven las historias. Descúbrelo ahora