PRLJAVE IGRE OSEĆAJA | ✔️

16. Prošlost

Ana

Probudila sam se rano. Valjda ne mogu još da se naviknem na novi krevet. Jednostavno nije udoban, kao onaj kod kuće. Kuće? A gde je moja kuća u Beogradu, Atini ili Los Anđelesu? I u slučaju da je u LA, da li će i taj dom prestati da mi budo dom kad Vuk promeni tim?

Ana, on ti jeste brat, ali vreme je i da se skrasi, osnuje porodicu, svoju porodicu, i prestane da se brine o tebi. Nekada se osećam kao da bi mu bilo lakše da ni mene nema. Znam da to što me ima njemu pruža utehu, baš kao i meni što imam njega, ali navikao bise kao samotnjak sam u svom bolu i radio bi ono što je najbolje za njega. Ovako je samo zbog mene ostao duže u Grčkoj. Njegov talenat i san je bio NBA, a sa tim kasni zbog mlađe sestre o kojoj je mora da se brine.

Bacim pogleda na fotografiju pored kreveta. Na njoj smo nas četvoro zajedno. Tako smo taj dan bili srećni i nasmejani, nismo ni slutili šta će se desiti za par godina. Mama je imala lepe lokne, tata u njegovoj omiljenoj kosilji, dok Vuk u rukama čvrsto drži košarkašku loptu, a ja knjigu Malog princa. „Volim vas", kažem im tiho , pa poljubim forografiju i pribijem je uz grudi.

Sećam se kako bi me mama svako jutro budila poljupcima i tiho šaputala da je svanuo dan. Kako bi istrčala iz sobe u pidžami samo da zagrlim tatu pre nego što krene na posao. Uvek kad ih se setim oči mi zasuze, bol u grudima počinje. Nije to bol nalik drugim bolovima, to je u isto vrema i oštar i tup bol, koju može da razume samo dete kojem su ukradeni roditelji, detinjstvo, sreća, osmeh...

Ustajem da napišem Vuku email ne bih li ga obavestila da sam dobro i da ne brine. Uključujem laptop i čim se sistem podigne otvorim poštu. Imam jedno pisance u sandučetu i odmah pomislim da je od Vuka. „Telepatija", tiho kažem sama sebi. Međutim, kad sam kliknula u dolazeće poruke i videla od koga je, na trenutak sam prestala disati. Stomak mi je zahvatila neka čudna sila, a ruke su mi lagano drhtale.

Malena, lepo je bilo videti te. Zaboravio sam da ti čestitam rođendan uživo (iako je bio pre mesec dana) i da ti dam poklon. Vidimo se, Sergej

Sedim tako oko sat vremena i samo iznova čitam Sergejevu poruku. Ništa mi nije jasno. Zašto, ako je otišao sa devojkom, piše meni poruku u ranim jutarnjim časovima? Pogledam još jednom email je poslat u 04:23, što je prilično rano. Što je tad bio budan kad je sa žurke otišao oko 23:00? Možda je raskinuo sa devojkom? Ana, ne lupetaj, baš će raskinuti sa onakvom ribom zbog tebe. Na kraju zaključim da je samo bio ljubazan i poslao taj email zato što je sinoć otišao bez pozdrava. To je na kraju i logično, zar ne?

Ipak je otišao, a da se nije pozdravio sa drugaricom. Samo je problem što mi nismo drugovi, pa mi se jedva poznajemo. Tako da nemam pojma više da li sam dobro zaključila ili ne, ali samo mi to izgleda logično. Logično?! Nema ništa logično u vezi Sergeja.

Stani, kako on zna da mi je bio rođendan? Kakav poklon mi je kupio? Sedim i ne mogu da prestanem da rešavam ovaj rebus, za koji znam da neću naći rešenje.

Kada se Amanda probudila, predložila mi je da probudimo Ninu i Lili, pa da sve zajedno odemo na doručak. Rešimo da danas odemo do obližnjeg lokala, za koji se Amanda kune da prave najbolje sendviče u čitavom Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ostatak dana se nas četiri bolje upoznajemo. Dolazimo da zaključka da smo sve totalno različite, ali da volimo iste filmove. Amanda, pored toga što želi da postane antropolog, voli amatersku glumu, obožava i ekologiju, a i strastveni je borac za zaštitu životinjskih prava. Voli da se sunča i to na Majorci.

Lili, pored antropologije, kaže za sebe da je ekolog u srcu i strastveni amater biolog. Obožava cveće. Fascinira je kako od smena nastaje plod. Voli sport, a naručito tenis i odbojku. Ne voli more, a ni planinu. Tačnije ne voli fensi letovanja, kao ni fensi skijališta. Odmor voli da provodi ili u gradu ili u nekom selu okruženom vinogradima.

Nina, moja draga Ninučka, voli da se provodi i samo provodi. Obožava modu i zgodne frajere. Svojim mačkastim očima zanosi sve oko sebe, a duga plava kosa joj u tome pomaže još više. Ona je tipičan primer ruske prirodne lepote.

I tu sam ja. Ona koja pokušava da u istoriji pronađe odgovore sadašnjosti. Tenis igram, jer me smiruje i zato što će samo tako neki ljudi čuti i drugu stranu priče. Volim stare dobre klasične romane, jer pomoću njih upoznajemo neka stara vremena, što nas opet vrati na istoriju. Obožavam miris mora, ali i težak svež planinski vazduh.

Prvi dani u Londonu su bili fantastični. Grad je stvarno divan i London ima definitivno neki šmek koji nisam srela ni u jednom drugom gradu u kojem sam boravila. Tereni gde treniram su mi bili malo dalje od kuće, ali se ne žalim. Tako sam imala priliku da bolje upoznam najpoznatiji grad na Temzi.

Svako veče sam sastančila sa Amandom, Ninom i Lili, u dnevnom boravku i tad bi ukratko jedne drugima ispričale kako nam je prošao dan. Vreme je prolazilo brzo, a ja nisam imala vremena da mislim o svojim patnjama. Pre spavanja bi pogledala fotografiju na kojoj smo mama, tata, Vuk i ja, srećni i nasmejani. Kako je samo život nepredvidiv - danas si tu, a sutra nisi. Sudbina se baš poigrala s nama, baš kao što se svakodnevno igra sa milionima života.

U sredu nas je Lili bukvalno sve udavila držeći monolog o Hariju Tejloru kojeg je videla u kafiteriji. Pričala nam je kako je bio lepo obučen, nasmejan i veseo. Sa nekim drugarima sa ekonomije, ali bez Sergeja. To joj je bilo malo čudno pošto oni obično zajedno svraćaju na kafu, po Lilinoj priči.

Moje lude misli su odmah to povezale sa lepom devojkom svelte puti. Sigurno je imao pametnija posla sa njom, nego da ispija kafu sa drugarima. Istog trena me obuze ljubomora. Na njegov email nisam ništa odgovorila. Ne zato što nisam htela, nego nisam znala šta da napišem. Glupo je bilo da napišem kako je sve OK, jer mi je rođendan bio pre mesec dana i znaš pola tog dana sam presedela pored kompa čekajući tvoj email. Možda treba da mu napišem u fazonu 'hvala ti što si se setio da si zaboravio'.

„Ana, šta misliš zelena ili plava?", iz misli me prekine Lilino pitanje.

„Zelena", odgovorim joj, iako nemam blage veze šta me je pitala.

Kada smo se razišle i kad je Amanda otišla na tuširanje, rešim da napokon Vuku napišem email. Verovatno se brine što se ne javljam, a neće da deluje kao brat koji sve drži pod kontrolom pa me ne zivka i ne piše poruke svaki čas.

Napišem mu o Amandi i Lili. Takođe ga obavestim i da je Ninina soba do moje. Da je Engleska lepa, ali da mi fali grčko sunce. Da se nadam da je njemu tamo super, kao i da jedva čekam da dođem da upoznam kalifornijske plaže. Na kraju kao i svaki put napišem da ga volim najviše na svetu, što je u ostalom i istina.

Sergej

Još ne mogu da verujem da sam posle jebanja sa Amandom opet razmišljao o njoj, i da bez obzira što je Amanda bila fantastična i naterala me da svršim dva puta, na prvu pomisao na nju moj kurac se opet stvrdnuo, baš kao dok sam bio klinac i gledao gole fotke Pamele Anderson.

Pošto nisam mogao da spavam, posle nekoliko sati razmišljanja o Ani rešio sam da joj napišem email. Ona mi nije čak ni odgovorila na njega. U početku sam mislio da sam greškom poslao na neku drugu adresu, ali nisam. Proverio sam kod Vlada u dokumentaciji njen email i isti je kao i pre... Mala me definitivno kulira.

Prvih dana na novoj godini pokušavam da se koncentrišem na predavanjima, ali ne vredi. Ana mi je non stop u mislima. Čak sam sa Elizabet otišao do Kejt ne bi li joj objasnili nešto iz Poslovnih finansija, na kraju se to završilo tako što sam završio u krevetu sa obe. Bila je to super trojka, ali džabe... Ja i dalje nisam u tome uživao u potpunosti, jer dok sam lizao Kejt zamišljao sam da je to Anina pička i u glavu sam slušao one njene slatke uzdahe koje je ispuštala dok joj samo pričam nešto.

Setim se potom kako su meke njene pune usnice. Te usne su ko stvorene za jebanje i eto samo pomislim da su njene usne gde su Amandine i svršim odmah.

Kako da je izbacim iz glave? Kako? Mala očito ne želi ništa samnom, da je suprotno odgovorila bi mi na email.

Upravo zbog toga je izbegavam u širem krugu. Bukvalno kada ulazim u zgradu jurim do lifta ili idem stepenicama, samo da je ne sretnem. Ako je ne budem viđao, proći će me ova napaljenost!

Bar sam tako mislio, ali realnost mi je ubrzo opalila šamar.