Vizdaški letopis II: Nasleđe zmaja

V Ispit zrelosti

Kneginjici Marini se nije sviđala hladna i mračna tvrđava u koju su je doveli, ni to što joj je otac sve češće zabrinut, a njena majka Sirisa, uvek lepa i nasmejana, ponovo ćutljiva. I bilo joj je čudno zašto su i njena starija braća pošla na put kad je Kahil trebalo da bude u obilasku rudnika na zapadu, a mlađi Polas na učilištu.

Kad joj je majka rekla da će krenuti za Sevastu, s radošću je pomislila na dedin zamak iznad Kolpasa. Od malena je volela da sa prozora majčine devojačke sobe, koja je sada bila njena, posmatra luku i brodove koji su retko i tako lenjo uplovljavali da je imala vremena da uoči i zapamti svaku sitnicu po kojoj ih je raspoznavala. Njen deda Torag je umeo s ponosom da kaže kako ljudi u Sevasti vole život i bez žurbe uživaju u njemu, čestiti i jednostavni kakvim ih je zemlja na kojoj su ponikli sačinila. A Marina se osećala detetom te zemlje, očarana njenim teškim mirisom i bojom tamnom poput majčine kose. I sećala se svih Sirisinih priča o njenom odrastanju, a najviše one u kojoj je majka uz osmeh kazivala kako je upoznala svog budućeg muža. Marina je zanesena slušala i zamišljala je u staroj haljini uprljanoj mrljama od nara koji je jela dok se krila u hladu, umesto da pomaže braći u berbi. I takvu ju je ugledao Virhas, a ona ga je, ne znajući ko je, pogodila raspolovljenim plodom kada je oglasivši da ju je pronašao, pozvao njenu braću. Imala je tada šesnaest godina, a Virhas dvadeset i dve, i prvi put je u Kolpas došao po pozivu Lanira, svog prijatelja iz učilišta, a Sirisinog starijeg brata.

Vojvoda severni je sa ponosom ugostio budućeg vladara, a onda prebledeo kada ga je video kako izlazi iz voćnjaka s mrljama po licu i odeći, i umalo se srušio saznavši da je njegova kći jedinica bila ta koja ga je nagrdila prezrelim narom.

Čitavih pola sata domaćin se izvinjavao kneževiću koji je uz osmeh odmahivao glavom, a potom se za večerom trzao i izmicao svaki put kada bi Sirisa rukom posegnula za nečim što se nalazilo na stolu. Kada je devojci na kraju dosadilo ovo njegovo izazivačko pretvaranje, kratko je pogledala oca i videvši kako se uz prikriveno smejuljenje pravi da ništa ne primećuje, potrudila se da krajnje nehotice obori pehar s vinom pravo u Virhasovo krilo.

Dve godine kasnije njih dvoje su se vezali brakom, a petoro dece koje su iz ljubavi dobili, raslo je uz priču kako su se tata i mama upoznali.

̶ Marina, dušo, učitelj Istan je rekao da siđeš u prizemlje i sačekaš u istočnom predvorju dok te ne pozove - majčin glas ju je trgnuo iz zamišljenosti.

̶ Odmah? Mogu li ovako ili treba da se presvučem? - upitala je, nevoljno napuštajući sećanje na priču koju je volela.

̶ Kako god ti želiš. Budi ono što jesi - uz osmeh odobravanja odgovorila joj je Sirisa pre nego što se povukla.

Da se usudila da obuče ono što želi, Marina bi izabrala Aherove pantalone. Veličinom su joj sasvim odgovarale, a to je znala jer ih je krišom probala podstaknuta Istanovim pričama o Tihani Vizdašanki. Ta nepoznata i daleka žena nadahnula ju je gotovo isto koliko i majka. Želeći i sama da se oproba u svemu onome u čemu je Tihana bila dobra, čeznula je za njenom slobodom i neobičnošću. Ali isto tako je znala bi joj se majka zaprepastila a otac naljutio optuživši učitelja kada bi samo spomenula želju da ide u lov ili ne dalo nebo, obuče pantalone i vežba mačevanje.

I zato je, okrenuvši se pred ogledalom, odlučila da je obična zelena haljina dobra kao i svaka druga. Prkosno podigavši bradu, još jednom se pogledala, a onda požurila iz sobe radoznala da sazna zbog čega je učitelj zove.

Kada su se vrata konačno otvorila, a učitelj je pozvao da uđe, bila je već umorna od čekanja. Pogledavši ga s blagim negodovanjem, ušla je u odaju spremna da mu se požali na dosadu kojom ju je kaznio, a onda se iznenadila zatekavši nepoznatog, naoružanog muškarca. Istog trenutka kada ga je ugledala, nešto u držanju njegovog visokog i snažnog tela, i boja kose koja mu je u divljim pramenovima padala niz ramena, podsetili su je na tigra koji vreba. Osećajući snažnu nelagodu, naterala je sebe da ga pogleda u lice i klimnuvši glavom u znak nemog pozdrava, okrenula se ka učitelju.