Vizdaški letopis II: Nasleđe zmaja

XIV Pobednik

Izdaja vojvode Ratomira toliko je uzdrmala Novogorje da je zasenila vest o veličanstvenoj pobedi i savezu sklopljenom sa kraljem Nestirom. I dok su ljudi zgroženo govorili o napadu Divinovih sinova na kraljičine odaje i njene sinove u Sveznanju, vraćala su se sećanja na crvenu groznicu i nestanak kraljeve braće i sestara. I prisećali su se kako niko od očeva izdajnika tada nije bio na dvoru, ni blizu bolesti koja im je umalo srušila kraljevstvo. Istina je polako izranjala uz bolne uspomene na sve one koji su tada izgubljeni, a zakasnela mržnja na počinitelje nedela podigla se iz pepela tražeći osvetu.

Dok je Strahinja Zmajeviti sa vojskom prolazio kroz Belogorje, zamak Divinova je već goreo. Ljudi su napuštali domove da bi pozdravili kralja, i čitava ih se sila slegla pod prestoničke zidine čekajući onog ko je preživeo dve strašne izdaje. Verujući da je pod zaštitom žarkoga boga, slavili su njegovo ime i urezivali ga u prestone lukove kao pobednika koji je lozu Zmajevitih sačuvao od propasti.

A Strahinja je dobro znao kome duguje i zato je, čim su se vojskovođe odmorile od puta, sazvao dvorski savet i spremio povelje.

̶ Pre nekoliko vekova moji preci su pogazili zakon Prvoga Kralja i učinili veliku nepravdu gospodarima Vis-daha. Prekršivši krvnu kletvu koju je Kreman ostavio, doveli su u opasnost svoje potomke, a moj otac i braća bili su prve žrtve. Ja sam preživeo tada, i preživeo sam sada, i to zahvaljujući upozorenju onoga o kojeg su se moji preci najstrašnije ogrešili! Da nije bilo Vlastimira od Vis-daha i njegove časti, ja danas ne bih bio ovde da vaskrsnem svoju čast i čast imena Zmajevitih! I zato proglašavam: Vis-dahu će biti vraćeno ono što Vis-dahu pripada! - nekoliko trenutaka je ćutao, mračan i preteć, gledajući po okupljenima ne bi li video bilo kakvo neslaganje, a kada je zadovoljan spustio pogled na novu povelju koju je držao u rukama, gromkim glasom je nastavio - Posed Sivogorja oduzima se zbog izdaje i vraća Vis-dahu! Posedi Sokolsko i Tisovo vraćaju se Vis-dahu, a njihovi gospodari će, kao nadoknadu i nagradu za odanost, između sebe podeliti Borovik! Ovim proglasom ispravljam nepravdu i umirujem krvnu kletvu! I neka se pamti od danas pa do poslednjih vremena: Vis-dah je stub o koji se oslanja sudbina Novogorja!

Sačekao je dok su se umirili odjeci čuđenja, a onda je prešao na sledeće povelje:

̶ Posed Divina oduzima se zbog izdaje i predaje gospodaru Potisovlja kao zahvalnost za sve napore i žrtve koje je podneo štiteći krunu! Zbog odlučnosti i hrabrosti pokazane na bojnom polju, proglašavam ga za vojvodu! Posed Bukovo oduzima se zbog izdaje i dodeljuje Strahilu sa Vis-daha kojeg proglašavam plemićem i nagrađujem za službu i korist koju je doneo Novogorju! Posede Desimira od Vatrogorja oduzim zbog izdaje i dodeljujem po zaslugama vojvodama Porečja Dolinskog i Risovlja, kao i gospodarima Krasa, Medveđe i Rujna. I na kraju - još jednom je zastao podižući pogled prema Ognjenu - Posed Belogorje oduzimam zbog izdaje i dodeljujem velikom vojvodi Mračnih Jezera u znak zahvalnosti jer mi je u Paldrenskoj bici spasio život, a sada je učinio to ponovo, kada me je zajedno sa svojim tastom, gospodarem Vis-daha, uputio u zaveru koja se sprema! Proglašavam da se imena izdajnika brišu iz svih spisa i predaju sramnom zaboravu za sva vremena! Ovo je moja reč i moj zakon! I tako će da bude!

Ispunivši obećanje koje je dao, Strahinja Zmajeviti se već sledećeg dana uputio na Vis-dah, ali je pre toga svratio na Sveznanj noseći učiteljima na dar svoj deo plena od pohoda na Ravnogorje. Zlato kojim su kralj Trajan i njegove vojskovođe otkupili svoje glave predato je velikom učitelju Veranu u znak zahvalnosti za sve što je učinjeno da bi se zaštitilo kraljevstvo, kruna i životi Zmajevitih.

I dok je predavao krcate kovčege, kralj se u sebi osmehivao sećajući se kako je Nestir pregovarao tražeći uz zlato i južnu oblast Ravnogorja da bi je njih dvojica podelili između sebe.

̶ Sada će tvoja i moja zemlja biti jedna do druge i držaćemo granice Verdana pod svojim nadzorom. Ako Darjan bude želeo na sever, moraće nama da plati prolaz - smeškao se crvenokosi gorostas zadovoljno.