Od kako su došli na Tople izvore, večeri su provodili ispred kuće sedeći okupljeni oko vatre. Šuma koja ih je okruživala više je nije plašili, a znajući da su u blizini Tihanini vukovi, Marina je naučila da uživa u svemu onome što je videla i osetila. Zvuci i mirisi nabujale letnje noći ljuljali su joj čula dok su Tihana i Ognjen pričali priče zbog kojih se čudila ili smejala. Gotovo da je zaboravljala da i Relja tu, tih i povučen, osim kada se obraćao vojvodi da bi se dogovorili oko sutrašnjeg lova. A ni tad nije želela da ga pogleda, još uvek ljuta i uvređena zbog one svađe koja je ostala za njima.
̶ Marina, dušo, namaži Relji ramena i leđa - rekla je Tihana pruživši joj otvorenu staklenku, a onda sela iza Ognjena i sklonivši mu kosu, nakapala mu ulje na crvenu kožu i počela nežno da razmazuje - Sledeći put ćete paziti da se ne uspavate na suncu.
Ne usuđujući se da je odbije, devojka se nevoljno privukla onome koji se pravio da je ne primećuje i zamočivši prste u posudu, spustila ih na njegova goruća ramena.
̶ Kriva je topla voda - gunđao je Ognjen mršteći se - A i bili smo umorni... Jutros smo ustali pre svitanja...
̶ E, bojim se da noćas nećete spavati, pogotovo Relja - Tihana je zabrinuto uzdahnula pogledavši mladića koji se trznuo pod Marininim prstima - Dušo, budi pažljivija... I čim mu koža upije, nanesi još...
̶ Treba da ga mažem, a ne milujem - ublaživši pritisak, uzvratila je na kalimskom, a kad ju je Tihana opomenula pogledom, nastavila je da i ostali mogu da je razumeju - Nisam ja kriva što ga boli.
A bila je kriva, mada to nije znala. Od kad ju je pre dva dana video kako izlazi iz vode, progonjen slikom njenog golog tela, Relja nije mogao da spava. Bila je prelepa dok je cedila kosu i nameštala prostirku kako bi se osušila na suncu. I nije ni znala da je on gleda sakriven u senkama drveća na obodu šume. Tog dana su se ranije vratili iz lova, a on je požurio da se okupa pre nego što uđe u kuću. I ne sluteći da će je zateći ispod izvorišta, stajao je zatečen i nemoćan da se pokrene sve dok nije legla na stenu. Tek tada se povukao i vratio Ognjenu pravdajući se kako se setio da nema ubrus. Ostao je pomažući mu da odere i iseče ulovljenu srnu, a vojvoda ništa nije rekao ni kada je video da Marina mokre kose ulazi u kuću.
̶ Lepo miriše. Šta je to? - udahnuvši, Relja je upitao šapatom.
Zatečena što joj se obratio, devojka je nekoliko trenutaka ćutala, a onda ipak odgovorila sećajući se onog što je od Tamane naučila:
̶ Lavanda... Ublažava bol, oporavlja kožu, a dobra je za opuštanje i protiv nesanice...
Pomislivši kako bi bilo lakše da podnosi bol nego njene meke prste, Relja se još jednom trznuo kada su mu se spustili niz leđa. Gužvajući košulju koju je držao u krilu, bio je zahvalan što sakriva njegovu uzbuđenost. Već dovoljno nadražen zbog Marinine blizine, pomislivši da bi mogla da vidi njegovu izbočinu na pantalonama, osetio se još gore.
̶ Od čega ti je ovo? - začuo je njen iznenađen glas kada joj se ruka zaustavila na ožiljku koji imao ispod rebara.
̶ Pao sam sa drveta kad sam bio u Vojšinim godinama - promrljao je napet pod njenim dodirom.
̶ Sa drveta? - začudila se prateći prstima dugačku neravninu koja mu je dosezala do kuka.
Jedva se obuzdavajući da ne zastenje, Relja je stiskao pesnice i promuklo odgovorio:
̶ Polomila se grana na kojoj sam stajao i dok sam padao kroz krošnju, razderao sam se na nekoliko mesta.
̶ Uh, to je bolelo - zamišljajući taj pad, Marina se stresla - A jesi li slomio nešto kad si pao na zemlju?
YOU ARE READING
Vizdaški letopis II: Nasleđe zmaja
Fantasy"Nasleđe zmaja" je druga knjiga "Vizdaških letopisa". Nakon što je završila buđenje vukova i porodicu ispratila u Kalim, Tihana od Vis-daha otkriva novog neprijatelja. I dok se Strahinja Zmajeviti sprema za rat, a njegove vojvode sklapaju saveze...
