Vizdaški letopis II: Nasleđe zmaja

XLVI Dah umirujućeg vetra

Noć je bila previše kratka i tiha da primi svu žudnju koju je Zarja nosila. A kada je izmorenog i još uvek drhtavog tela počela da tone u san, prepletenih udova i usana prislonjenih uz Isidorove, poslednjim bljescima svesti stigla je da se upita da li svi zaljubljeni osećaju ono blaženstvo u kojem je ona bila.

I kao da se već sledećeg trenutka probudila. Zbunjena tišinom od koje se odvikla, pre nego što je otvorila oči, znala je da sama u postelji. Miris hrane sa ognjišta probudio joj je glad, a odjek smeha iz daljine potvrdio da je oluja prestala. Omotavši se krznom, bunovna i lenja, podigla se sa postelje i ugledavši palacav plamen koji je obasjavao pohru, setila se Vukovog dolaska i onoga što je rekao. Odjednom potpuno razbuđena, odmahnula je glavom nevoljna da o tome razmišlja. U potrebi da sačuva magleni mir u kojem se probudila, skrenula je pogled sa vatre, a onda primetila položeno korito i dva kabla sa vodom. Želeći da iskoristi vreme dok je sama, uzela je haljinu i požurila da se okupa.

I dok je zaklonjena tankim kožnim zastorom sedela u plitkom koritu štedljivo koristeći vodu koja je jedva bila mlaka, setila se Toplih izvora, kada koje su koristili na Vis-dahu i Tihanine želje da čitav zamak opremi kupatilima kakvo je imala u svojim odajama.

̶ Zaboravi na to i uživaj u ovome što imaš - naglas je prošaputala trudeći se da rasprši svoje misli, a onda spustila ruku niz stomak i nastavila da se pere. Prelazeći preko glatke kože, iznenadila se kad su joj prsti zabrideli, a neka čudna toplina iz dna utrobe počela da drhtulji. Opomenuta onim što je osetila, pritisnula je dlan preko meke uzdrhtalosti i preplavljena nežnošću, zažmurila da bi zadržala suze koje su joj ispunile oči.

Čitav dan su Isidor i njegov sin proveli van pohre čisteći sneg. I dok je muškarac drvenom lopatom prtio stazu prema središtu naselja, Dor se više igrao nego pomagao ocu. Zarja je nekoliko puta izlazila da proveri da li se nakvasio, a on je odmahivao rukom i govorio da je sasvim u redu. Presvukao je samo pantalone kada su ušli da ručaju i čim je ispraznio svoju zdelu, ponovo je istrčao napolje.

I mada se brinula da se ne prehladi, mogla je da ga razume. Bilo je to prvi put da kao zdrav dečak može da uživa na snegu. Bacao se na smetove, gađao oca grudvama, i kada je Isidor prokrčio stazu do ostalih koje su povezivale pohre u naselju, otrčao je da sa drugim dečacima nastavi igru. Vratio se tek kad se smrklo, a i tada samo da se presvuče u suvo.

̶ Večeraću kod Daira. Otac mi je dozvolio da prespavam kod njega. A biće tamo Saina i njen mlađi brat - dok je s mukom svlačio mokre pantalone, dečak joj je uzbuđeno govorio.

̶ I njih dvoje će spavati kod Daira? - setivši se onoga što joj je Isidor prošle noći rekao, smeteno je upitala želeći da prikrije iznenađenost.

̶ Ne, spavaće kod svoje bake... Znaš da su oni Karnini unuci? - pogledavši je na kratko da proveri da li ga prati, nastavio je da priča kad je klimnula glavom - Dair i Karna pričaju najbolje priče. Ona će ih večeras dovesti kod njega, a sutra ćemo Dair i ja ići kod nje.

Gledajući njegovu radost, devojka se osmehnula.

̶ U pravu si, njih dvoje zaista pričaju najbolje priče.

̶ Znam, i pitao sam oca da li bi i ti mogla da ideš sa mnom, ali on mi je rekao da je vreme da se Dair i ja malo bolje upoznamo... Znaš, on je moj deda... - gledajući je s poverenjem, Dor je tiho dodao.

̶ Otac ti je to rekao? - podigla je obrve, iznenađena onim što čuje.

̶ Jeste, danas... Ali ja sam to već znao, samo sam se pravio da ne znam... - zasmejuljivši se zadovoljno, slegnuo je ramenima.

̶ Onda... uživaj u druženju sa svojim dedom. On je izuzetno zanimljiv čovek i od njega ćeš mnogo naučiti.

̶ Kao što si i ti od tvoga... - s nežnošću je primetio, a onda neodlučno zakoračio ka njoj. Nekoliko trenutaka je stajao zbunjen, a potom se pokrenuo i bacio joj se u zagrljaj - Nemoj da budeš tužna zato što ostaješ sa nama... Znam da ti Vis-dah nedostaje, ali i mi te volimo...