Kako mrzim ove nafurane osobe.Imaju neki svoj svijet i sve mora biti po njihovom.Kako joj dokazati da Luis nije njeno vlasništvo?
Još uvijek sam na podu.Jakna mi se skroz pomokrila od snijega zbog čega mi je troduplo hladnije.Drhtala sam a one su se smijale posmatrajući me tako s visine.Iza njih sam ugledala Luisa kako nam se približava.
"Vanesa,da si odmah prestala s tim sranjima!"-rekao je bijesno crvenokosoj.
"Šta se ti miješaš?"-u očima joj se vidjela nenormalna količina ljubomore.
"Oboje znamo da je napadaš jer ti je Steven prenio da sam je spasio od njega."-nasmijao se lukavo.U dugom,crnom kaputu je izgledao još privlačnije.
Tiffany je zbunjeno gledala u njih dvoje.
"Nismo joj ništa radile..."-pravda se da bi ispala fina pred njim a Tiffany je kimnula.
"Dobro,malo nas je isprozivala.Rekla je neke stvari koje nije smjela a ti Luise dobro znaš kako postupam s onima kad mi neko se zamjeri.To si volio kod mene,zar ne?"-prevrnuo je očima.Samo je šutio a ona se smrkla.
"Idemo Tiffany!"-rekla je to kao naredbh i onda su otišle svojim autom.
Pružio mi je ruku i pomogao da stanem na noge.
"Jesam ti rekao da me se treba kloniti?"-nasmijao se.
"Ovo je drugi put da me danas spašavaš...Osjećam se kao luzer."-jauknula sam od bola u stomaku.
"Hoćeš li da te odvezem kući?"-kad je to rekao odjednom mi je bilo bolje.
"Bilo bi dobro,jer očuh bi trebao doći po mene tek za sat."
"Skini jaknu."-to sam učinila a on je skinuo svoj kaput i dao mi da obučem.Bio mi je prevelik i izgledala sam smiješno ali je topao dok je ona jakna skroz mokra.On je ostao samo u crnom džemperu koji mu se pripijao uz mišiće.
"Idemo sada."-kimnula sam.
Došli smo do parkinga i sjeli u njegovog crnog Forda i uputili se na cestu koja vodi mojoj kući.
"Ne znam kako da ti se zahvalim."
"Dovoljno je da kažeš hvala..."
"Hvala."
"Nema na čemu."
Nastao je trenutak šutnje,a zatim sam odlučila da kažem nešto zbog čega bih se ubrzo mogla pokajati.
"Osjećaš li išta prema Vanesi?"
