Katja POV
Kad sam čula auto prvo sam pomislila da se Petar vratio,ali onda sam začula kucanje i shvatila da to ipak nije on.Jer zašto bi kucao kad zna da sam zaključana ovdje?
Zvala sam upomoć.Vikala sam što sam glasnije mogla u nadi da će me ta osoba čuti.Onda sam začula odgovor.
"Katja jesi li to ti?"-o moj Bože!To je on.Riječi ne mogu opisati koliko sam sretna u ovom trenutku.
"Ja sam!Petar me zaključao u sobu i ne mogu da izađem,molim te pomozi mi!
"Pokušavam,ali i vanjska vrata su zaključana."
Odjednom se čulo jako udaranje od njih.Sigurno na silu pokušava da provali.
"Kako si znao da sam ovdje?"
"Čim sam saznao da ti je taj čovjek očuh odmah sam došao.Htio sam da te upozorim da je psihopata ali izgleda da si ti to već saznala."
"Jesam.Luise,molim te nađi neki način.Valjda znaš kako se provaljuje ako se baviš već krađom."
"Vjeruj mi sve pokušavam."-opet je iz sve snage udarao od vrata ali je onda ispustio jauk.
"Šta je bilo?"
"Ako ovako nastavim,izlomit ću se.Vrata su prečvrsta."
"I mene sve boli.Osjećam nenormalnu slabost,nema šanse da išta poduzmem."-rekla sam tužno.
"Dođi ispod prozora,da se ne deremo kao ludaci."
Prišla sam prozoru i za koji minut on se pojavio ispod.Bio je blijed i iscrpljen s licem punim modrica.Bilo mi ga ja tako žao.
"Luise,kad bi samo mogao da me ukradeš kao što to radiš sa novcem,nakitom...Samo odneseš bez da iko primjeti i onda to se vodi kao nestalo."
"Ti si možda malo velika za to."-nasmijala sam se uprkos suzama koje su mi padale niz obraze,a i njemu nije trebalo puno da zaplače.
"Gle,obećajem ti da ću te izvući.Nema šanse da dopustim da te taj čovjek i takne."
"Zašto se dovodiš u nevolju?"
"Jer sam nekada bio kukavica i požalio sam."-nisam znala šta je time htio reći,ali nisam ga htjela zamarati pitanjima.
"Je li ti išta učinio?"
Krenula sam da pričam šta se desilo ali onda se začulo auto koje se parkira ispred kuće.Petar.
