Lea je čekala da prestanem plakati i onda mi predložila da nazovemo moje roditelje.
"Ne!Ne želim da saznaju za ovu sramotu.Molim te Lea,ako to dođe do moje mame i očuha propala bih u zemlju."
"Ali moraju znati."
"Ne,ne moraju.Ne razumiješ.Nisam baš nešto bliska sa očuhom,a ne želim da mi mama doživi šok sad kad je napokon našla sreću poslije svega.Izdržat ću nekako..."-kimnula je.Imala sam najmanje sto propuštenih poziva od mame i odlučila sam je nazvati.
"Katja,gdje si ti do vraga?"
"Izvini,noćila sam kod Lee.Društvo je otišlo pijano bez mene pa nisam htjela da s njima takvima sjedam u auto."-lagala sam.
"U redu,kad se vraćaš?Hoćeš li da Petar dođe po tebe kad se bude vratio s posla?"-inače radi subotom.
"Nazvat ću ga.I izvini molim te."
Mama:"Na smrt si me preplašila."
"Dobro sam,nemoj se uzalud mnogo brinuti."
"Kad te volim više od svega moram brinuti."-osjetila sam toplinu oko srca.
"I ja tebe,onda vidimo se."-poziv je završio.
Lara (Katjina mama) POV
Tako mi je drago da je Katja dobro.Cijelu noć nisam oka sklopila misleći gdje je i kako je.Ta omladina nema mjere kad su u pitanju gluposti.Nije mi baš bilo drago što je otišla na zabavu ali opet grijeh je i držati je zatvorenu u ovoj zabačenoj kući.Postalo je hladno pa sam odlučila otići u podrum iza kuće po malo drva.
Obukla sam jaknu i rukavice te papuče.Snijega je već dosta napadalo pa mi se nakupio u papučama.Kad sam ušla u podrum upalila sam svjetlo i tu uzela par naslaganih drva.Taj snijeg što se nakupio oko nogu mi je zasmetao pa sam jako udarala nogama od pod da ga stresem međutim osjetila sam kako mi je noga propala kroz jednu dasku i zaglavila se.Kad sam ju izvadila shvatila sam da ispod ima nešto.Makela sam ostale daske i otkrila prolaz kroz kojeg se ulazi ljestvama koje su već postavljene.Liči na prolaz kao kod kanalizacije ali opet je mnogo prostranije.Tijelom mi je prošla jeza.
