Katja POV
Želim da odem odavde.Sad kad Petra nema razmišljam o svim mogućim načinima bijega.
Začula sam svoj telefon kako zvoni ali se nisam mogla javiti jer nije u mojoj sobi.To je bio moj otac kojem bih uvijek odbijala pozive i ima običaj zvati po više od deset puta na dan.
Obećala sam sebi da s njim nikada više neću pričati poslije svega što je učinio.Uostalom,zašto bi njega bilo briga u kakvoj sam ja situaciji.Sama ću se izvući.
Mobitel je i dalje zvonio a ja nisam mogla ništa učiniti da ga uzmem i pozovem policiju.
Lupala sam od vrata ali bi me sve zaboljelo.Nemam snage od kad me je Petar pustio da onako gadno padnem.
Nemam čak snage ni da plačem više.
Začula sam auto i to je sigurno bio Petar.Skot se vratio.
Ušao je u kuću i naravno prvo što je uradio jeste pustio onu odvratnu muziku i otključao sobu da se uvjeri da patim.
"Hoćeš li me pustiti?"
"Hoću.Slobodno hodaj po kući."-morala sam u wc tako da sam odmah otrčala tamo.Obavila sam šta sam trebala i oprala ruke te se posmatrala u ogledalu.Izgledala sam iscrpljeno što i jesam bila.
Prozor od wc-a je bio toliko mali da jedva ruka može proći.Nemam šansi ama baš nikakvih.
Nisam imala izbora nego da izađem i suočim se s njim.
Petar je držao moj telefon.
"Ne zamjeri,malo sam se dopisivao s tvojim prijateljima i s tvojim ocem."
"Molim?"
"Samo sam im rekao da si se vratila u New York a tvome ocu da si dobro i da ne brine."
"Ali to je laž!Kad-tad će me neko potražiti."-rekla sam frustrirano.
"Neće.Vodiš se kao normalna djevojka koja živi sa svojim očuhom i koja je prekinula sa školovanjem.Koga briga?"-dođe mi da ga zadavim ali prije bi on mene.
"Ali neću moći tako vječno!"
"U pravu si.Nećeš.Uvijek te se mogu otarasiti kad mi dosadiš,kao što sam tvoje majke."-nisam se mogla suzdržati,prišla sam mu i udarila mu šamar,a on je meni uzvratio duplo jače.
"Za kaznu te više neću puštati ni u wc."
