A New Beginning

LVI part

Umirala si od dosade. Boleo te je svaki deo tela,bila si previse gladna i ubijala te je neizvesnost. Pogledom si pratila njegove pokrete ruku dok je hemijskom prolazio preko mape grada mrmljajuci sve vreme nesto sebi u bradu. Verovatno je smisljao novu strategiju koja je ukljucivala i tebe. Umirala si od zelje da saznas njegov sledeci potez jer pored RM-a nikada nisi upoznala osobu koja je uspela da pobegne policiji na tako vest nacin.

Nisi mislila da je ono sto radi ispravno ali si ga donekle i razumela jer je bio primoran na tako nesto. Ko zna pod kojim pritiskom je on trenutno smisljao kako spasiti svoj zivot i zivot njegovih prijatelja. Vreme kao da je zaledjeno samo vas dvoje u jednoj prostoriji sedite sa glavom punom pitanja bez odgovora.

,, Hajde ustaj, vreme je da krenemo. " obratio ti se cim je shvatio da konacno ima tvoju paznju.

,, Gde idemo? "

,, Na neko bolje mesto. "

Predala si mu ruku kao da je on osoba od poverenja i pokusala da odrzis korak sa njim. Delovalo ti je kao da i on ne zna gde tacno ide jer si primetila da je stalno bacao pogled na mapu i nervozno prolazio preko svojih odrednica i zapisa . Nisi uspela nista da procitas jer je on brzinom svetlosti radio svaki posao ne gubeci ni sekudnu na sitnice.

,, Jesmo li stigli? Ne mogu vise. "

Izmakla si ruku i zadihano zastala na sred ulice. Okrenuo se ljutito prema tebi zapovedivsi ti da odmah nastavis dalje ali noge su te izdale.

,, Sta je sad? Zasto si stala? "

,, Ja ne mogu... umorna... sam..."

Ocito nije imao nameru da stoji u mestu kao i ti. Umesto toga povio je svoje telo i zamolio te da se popnes na njega.

Gledala si ga par sekundi a kada si videla da je mrtav ozbiljan obesila si svoje ruke oko njegovog vrata i pustila ga da nastavi dalje sa velikim teretom na ledjima.

,, Imas srecu sto nisi teska inace bih te ubio."