A New Beginning

XLI part

Noc je bila duga i naporna. Mesec kao da nije zeleo da ustupi mesto suncu ostavljajuci srebrne odsjaje po sobi. Kad si cula kucanje na vratima odmah si obrisala lice krijuci ga ispod jastuka.

Tvoja drugarica kao da je predosetila da nesto nije u redu zastala je pred tvojim vratima i zatrazila dozvolu da udje.

Cutala si. Nije da nisi zelela da joj kazes nego nisi znala kako. I bilo ti je krivo zbog toga jer znas da ona uvek brine za tebe.

,, Sana znam da ne spavas. " rekla je povisivsi ton.

,, Udji." pomirena sa cinjenicom da ne mozes da je zaustavis pustila si je unutra otvorivsi joj vrata.

,, Izgledas uzasno .. sta radis ovde sama..?" zgranuto je upitala stavljajuci svoje ruke na tvoje vlazne obraze.

,, Nisam zelela da te uznemiravam, danas ti je rodjendan. Danas sam srela Jungkooka i Liu. " izgovorila si to sa nekom knedlom u grlu.

,, Sana vec sam ti rekla da je on nastavio dalje.. zasto si to uradila? " zabrinuto ti je uputila pogled pun razocarenja.

Nisi imala odgovora. Ni tebi nije jasno kako je doslo do toga ali sudbina vam je ponovo ukrstila puteve.

Hanu su u jednom trenutku zabolele noge i posto je predosetila da ce razgovor potrajati legla je na krevet pridrzavajuci glavu svojom levom rukom cekajuci da joj ispricas celu pricu.

Prvih par minuta si samo cutala vracajuci film u nazad a onda samo otvorila usta i ispricala sve do najsitnijih detalja.

Hana nije mogla da veruje i svaku sitnucu je zelela da prokomentarise ali se trudila da ti ne upada u rec kao sto to obicno ume da uradi .

Medjutim nije Hanin glas taj koji te je prekinuo vec vibracija telefona.

Poziv .

Od tvoje skolske drugarice.

Zasto li te zove ovako kasno?

Nisi mogla ni da naslutis.