Do you whant to play?

3 Poglavlje

"Zar joj niste vezali ruke sefe?"-grubi,muski glas se obratio Namjoonu. Na sta se on samo nasmejao. I ako nisam mogla da vidim,zacula sam taj izdah koji mi je davao do znjanja da se smeje. "Ne trebaju nam lisice za nju,jako je mirna..."-nije dovrsio recenicu. "Ahaaa,to je onaaaaa..."-rekao je kao da je znao ko sam. A izgleda da je znao. "Bas sam popularna kod vas"-rekla sam sarkasticno.
Mada izgleda da niko od njih ne shvata sale nas "obicnih ljudi". Nisu reagovali na moju recenicu. I ako su moje oci prekrivene maramom boje krvi imala sam culo sluha. Svaki pokret,gutanje pljuvacke,disanje...sve sam mogla cuti u ovoj ne ugodnoj tisini. Spavalo mi se,jako mi se spavalo. Bila sam budna celu noc a sada je verovatno oko 5h ujutro. Cujem cvrkut veselih ptica koje su se radovale svakom jutru. A ja sam se radovala dolasku u štab. Iščekivala sam momenat kada će se kola zaustaviti. I zaustavila su se. Namjoon me je uhvatio za ruku i izveo iz kola. Skinuo je maramu sa mojih očiju. Otvorila sam svoje braon oči a i odmah zatvorila. Sunčevi zraci su odmah udarili u moje oči. Nisam mogla da gledam.  Počela sam ih trljati. "To je jer nisi dugo otvarala oči pa ti smeta. Brzo će to proći, videćeš."-smireno je rekao Namjoon. "Ahhhh,znam...samo ne mogu da otvorim oči i to me jako nervira. "-rekla sam trljajuci svoje oci. "Hajdemo unutra."-povukao me je za ruku i bukvalno uvukao u štab. -Otvora sam svoje oči da bi videla štab. Bio je to ogroman prostor. Više kao vila. Nalazili smo se ispred ogromnih stepenica koje su vodile ka spratu. "Wow,ovo je..." "Prelepo?"-prekinuo me je. "Daa,prelepo"-pojavio mu se osmeh na licu. "Hajde da ti pokažem ceo štab. "-krenuo je ka nekim vratima. Polako sam isla iza njega gledajući u sve stvari i sobe koje mi je pokazivao. Štab je ogroman i prelepo dekorisan. Imaju sve potrebne stvari od kompijutera do oružja i mačaka. Da imaju mnogo mačaka. To su im,kako Namjoon kaže prijatelji. -Pokazao mi je moju sobu(swipe,nmg opisivati). Prevelika je i nisam navikla na toliku sobu. Ali dobro,lepo je imati toliko prostora samo za sebe. "I jel ti se dopada soba?"-pitao je. "Dap, sviđa mi se. Bukvalno kao da sam je ja opremila."-rekla sam gledajuci kroz ogromni balkon. "Znaš,ti si jedina devojka ove godine..."-došao je do mene da rukama u džepovima. "Ozbiljno? Imam li sreće ili ne sreće?"-pitala sam pomalo nervozno. Pogled mi je i dalje bio na prelepom pogledu zalaska sunca. "Ne sreće..."-progutao je knedlu. Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga pravo u oči. "Biću nemilosrdna."-to ga je nasmejalo. "Jel smo mi u nekom srodstvu? Podsećaš me na mene."-rekao je kroz smeh. "Nadam se da jesmo,jer bi onda trebao da me čuvaš da bi pobedila."-bila sam ozbiljna. "Treba da se istuširaš,stvari su ti u ormanu."-krenuo je ka vratima. "Hvala Namjoon."-rekla sam uzimajući stvari iz ormana. "Tome prijatelji služe."-nasmejao se i zatvorio ogromna vrata sobe. "Da li je to upravo član najveće mafije koju obožavam rekao da smo prijatelji?"-počela sam da skačem po sobi. Sva srećna sam ušla u kupatilo. Skinula sve sa sebe i ušla u tuš kabinu. Izašla sam iz tuš kabine i zavila se u veliki peškir. Izašla sam iz kupatila u peškiru i zatekla braonokosog decka kako sedi na mom krevetu. "Šta ti radiš u mojoj sobi? Ne mogu ni privatnosti da imam?"-besno sam šetala po sobi. "Samo sam hteo da se upoznamo"-obraćao mi se stranac. "Da se upoznamo? Pa da te ne ubijem u toku igre?"-pitama sam ironicno. "Hahahaha neeeeee,nego možda sam čuo da si jedina devojka u igri pa sam hteo da te upoznam. "-bio je miran i fin. "Mari."-pružila sam ruku i dalje u peškiru. "J-Hope,to je umetničko ako preživim znaćeš moje pravo ime"-imao je osmeh na licu. U očima se vidi da je dobro nameran. Možda ne budem mogla da ga ubijem?