Do you whant to play?

7poglavlje

Namjoon pov-
" je sa Jiminom gospodine"-obratio mi se jedan od mojih čuvara. "Predpostavio sam da će joj pomoći. Taj dečko bi sve uradio samo da bi me razljutio. "-pokušavao sam biti miran ali mi nije išlo. Još fali da se zdruzži sa njim ili da bude sa njim. On je loš po nju,ženskaroš je. Kada bi je prevario njeno krhko srce bi puklo na milion komadića. Bolelo bi je,verujem,ali ne bih to pokazivala barem tako mislim. Bolelo bi i mene da je gledam tako povređenu,kako šeta korz kuću kao zombi,bledog mokrog lica od ogromnih suza koje fa obasipaju. Podočnjaka do poda zbog ne prospavanih noći. Od same pomisli na to sam se naježio i rastužio. "Gospodine,da li ste dobro?"-upitao je čuvar prlazeći mi. "Odlično sam,samo razmišljam..."-oslonio sam glavu na ruku pokušavajući da smislim razlog mojg raspoloženja. "O njoj?"-prekinuo me je sa osmehom na licu. To me je još više uznemirilo. "Ne! Razmišljam o tome šta Jimin radi sa njom! Ne želim još jendu uplakanu devojku u kući!"-razdrao sam se. Nisam znao šta mi se dešava. Sve ovo mi je postalo nekako čudno. Zašto bi ja u opšte brinuo o nekoj klinki koja je tu zbog glupave igre. Neću joj dozvoliti da igra,neću dozvoliti da joj Jimin pomogne.
Izašao sam iz svoje glamurozne kancelarije i uputio se ka kancelariji Sadoro. Ono što me je zateklo tamo me je iskreno šokiralo.Šokirao sam se kada sam video Mari sa pištoljem u ruci. Bio je uperen ka Sadoro. "Napiši moje jebeno ime tu da te ne bih sada izbušila. "-drala se. Iskreno ovo me je nasmejalo. -Mari pov-
Derem se na Sadoro već 15 minuta da upiše moje ime i prezime na listu. "Žao mi je Namjoon mi nije rekao da te upišem. "-bila je drska. "Daj Sadoro izaćiću sa tobom ako je upišeš. Znam da ti se sviđam"-Jimin je davao sve od sebe i to mi je puno značilo. Možda budem imala prijatelje ovde. "Napiši moje jebeno ime tu da te ne bih sada izbušila. "-izdrala sam se i uzela pištolj i uperila u nju. Pogledala je iza mene nekako iznenađeno. Odjednom osećam nežne ruke na mom telu. "Šta to radiš?"-nežno mi je šapnuo na uho. Uzeo mi je pištolj iz ruke i stavio ga u džep svog crnog sakoa. "Pokušavam da upadnem na spisak. "-oštro sam odgovorila. "A šta sam ja rekao za to?"-upitao me je poljubljeći moj vrat. Jeza je prošla kroz moje telo. Drhtala sam,ne jer sam se plašila njega,već moje želje za njom. Probudio je nešto u meni da ga želim. Naravno,kada sam glupa. Mari tebe dečko da pipne ti bi ga odmah želela. Ali imala sam osećaj da bi njega želela zauvek samo za sebe. "Zašto sam ja ovde ako ne mogu da igram igru Namjoon?"-okrenula sam se ka njemu i umalo ga poljubila. Bili smo previše blizu jednom drugom. Ali nam nije to smetalo. "Možeš da igraš igru ali ne tu igru. "-sklonio je crni pramen kose koji je nemirno padao na moje bledo lice. "Namjoon uozbilji se. Ja stvarno želim da budem član mafije a ti bi trebao to da poštuješ"-moram vam priznati da sam već počela da se nerviram. "Ne želim da te izlažem opasnosti."- odmakao od mene i stavio ruke u džepove pantalona. "Jimine,izađite napolje…"-rekla sam uhvateći se za glavu. "Sigurno ćeš biti dobro?"-pitao me moj novi prijatelj stavljajući ruku na moje drhtavo rame.
Samo sam klimnula glavom u znak potvrde. -