"Da se kontrolišem?"-pitala sam. "Misliš da je lako kontrolisati svoj bes kada ti neko koga znaš dva dana određuje da l' ćeš učestvivati u jebenoj mafijaškoj igri o kojoj sanjaš od svoje 15-e godine?"-rekavši ovo još više sam stegla njegovu čisto belu košulju koja mu je išla uz telo. Nekoliko dugmića su se izgubila po podu od mig prejakog stiska. "Momci izađite napolje,želim nasamo da razgovaram sa Mari"-obratio mi se ne prekidajući naš kontakt očima,koji već traje,mogu reći 5minuta. Držala sam ga za košulju dok nisam čula zatvaranje ogromnih vrata dnevne sobe. Čuvši taj "udarac" pustila sam njegovu košulju i sela preko puta njega na crveni,kožni tabure. "I? Šta imaš da kažeš u svoju odbranu?"-bila sam veoma ozbiljna. Toliko da sam i plašila samu sebe. Ali on nije imao nikakvu reakciju. "Ovo nisi ti..."-izustio je sa nekom težinom u glasu. "Nisam ja? Zar je bitno ko sam ja? Ja sam ovde došla samo zbog jednog razloga. Igra,igra je ono što želim. Posle toga ide upoznavanje,naravno ako preživim. "-rečenicu sam završila u polu smešku. Iskreno bilo mi je svejedno da li ću umreti ili živeti. "Ne menjaj svoje ponašanje Mari,mafijaš može da bude fin prema svojim kolegama i šefu ali i ne prema protivnicima. Ja ti nisam protivnik,tako da još jednom me budeš uhvatila onako za košulju neću se kontrolisati. Jasno?"-uneo mi se u facu pričajući. "Jasno Mari?"-ponovio je pitanje jer ja nisam davala odgovor. Nikada nisam volela kada mi neko naređuje. "Zašto ne mogu da igram igru Kim Namjoon?"-upitala sam ga ponovo očekivajući odgovor od njega ovaj put. Ali ga nisam dobila. Samo je ustao sa troseda i izašao napolje. "Ne možeš zauvek ćutati!"-proderala sam se da bi me što bolje čuo. Iskreno ne znam šta je sa ovim likom. Postaje mi previše sumljiv."A i ti ne možeš zauvek čekati."-u sobu je ušao dečko crne kose. Seo je do mene i stavio svoju ruku na moje rame. Telo mi je podrhtalo,razlog tome ne znam. "Ceremonija je sutra šta ćeš uraditi?"-upitao me je prolazeći rukom na pogled, mekanu kosu "Moram nekako da uđem u igru. Ali ne znam kako..."-pokušavala sam da smislim neku dobru ideju. Ali mi ništa nije padalo na pamet. Ceremonija je sutra,a ja moram to da smislim i isplaniram danas. "Treba ti pomoć?"-upitao je. "Zar bi trebalo da mi pomogneš?"-ustala sam sa troseda i došla do stola sa pićem. Uzeći čašu u ruke sipala sam najskuplji viski. Flašu su krasili predivni detalji cvetova i raznih drugih oblika. Zagledavši se u nju primetila sam neko ime. Bilo je to "Sadoro" izrezbareno prelepim pisanim slovima. "Ko je Sadoro?"-pogledala sam dečka crne kose i dalje držeći flašu viskija. "Ona pravi spisak za igru..."-kada je izgovorio te reči pogledali smo se. Znali smo šta treba da uradimo. "Treba da te/me dodamo na spisak!"-izgovorili smo u isto vreme. "Ali kako ćeš doći?"-ustao je sa kreveta i prišao mi. "Pitaću Namjoona da dođem na ceremoniju"-otpila sam gutljaj viskija. Vrelina je prešla mojim grlom što me je malo poremetilo. Zagrcnula sam se i zakašljala. "Nije alkohol za mlade dame. "-uzeo je čašu i stavio je na sto. "Ja sam Park Jimin,jedan od najboljih i najlepših špijuna. "-pružio mi je ruku i zavodnički pogledao. "Mari Katanage. "-uhvatila sam njegovu hladnu ruku i prodrmala je. "Jisoo ti je sestra?"-upitao me e sa nekim osmehom na licu. "Da,ali smo totalno drugačije. "-proškiljila sam kroz zube. "Jeste moram priznati,ti si nekako...ne znam,izgledaš mi pametnije i zrelije. I lepša si."-ovo mi je izmamilo smešak na licu. Obično kada me upoređuju sa sestrom nju hvals a mene ružne. Ne zna zašto,ali uvek sam znala da sam bolja od nje. Zrelija sam,pametnija i pouzdanija. Ona je uvek bila detinjasta i za zabavu,upadala je u razne nevolje. Dobro,ja sam ih većinom pravila,to je jedna od mojih loših osobina. Mama mi je to stalno zamerila. "Izvini,ne bih da vređam... - Nastavak na skrinu- Nisam mogla da kopiram
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
