Do you whant to play?

8poglavlje

Da li si ti svestan da sam ja u opastosti samim tim što se nalazim u ovoj kući? Kuća je stvarno prelepa,ima sve što vam treba ali sam ja suvišna. "-sela sam za Sadorin radni sto. "Ja da te nisam želeo ovde ne bih te doveo."-odgovorio je hladno. "Uverio si me u to. Evo verujem ti više nego rođenoj sestri. Kada smo već kod nje, koliko ste bili zajedno?"-imala sam neku dozu mržnje. Šta je meni sada? Šta glumim?
"Ljubomorna?"-imao je poluosmeh čistom licu. Napokon sam videla taj osmeh sa čisto belim zubima. Iskreno ima lep osmeh. "Ne,zašto bih bila?'-podsmehivala sam se. "To bi ja tebe trebao da pitam. Ja ne znam šta je u tvojoj glavi."-seo je na stolicu ispred mene. "I bolje da ne znaš,tamo je trenutno opšti haos zbog tebe. "-ustala sam i krenula ka vratima. Ali me je njegova topla ruka zaustavila. Privukao me je njegovom telu i ozbiljno pogledao. "Drago mi je da je zbog mene a ne zbog neke druge budale. "-sabijao me je sve više uz njega. Osetila sam njegov topli dah na licu,duboko disanje i brze otkucaje srca. "Aludiraš na Jimina?"-upitala sam. "Aludiram na svaku jebenu mušku osobu u tvom životu"-stegao mi je ruku. Da može da je otkine,mislim da bi je otkinuo. "Ne igram ovakve igre Kim Namjoone"-rekavši to istrgla sam svoju ruku iz njegove i izletela iz kancelarije. "Mari šta je bilo?"-Jimin me je zapitkivao. "Pičim kući. "-rekla sam besno. Krenula sam ka svojoj sobi ali me je Jimin zaustavio. "Tvoja kuća je ovde."-rekao je sa nekom dozom tuge. "Jimine,nema svrhe da budem ovde. Samo smetam. "-obrisama sam suzu koja je padala niz moj rumeni obraz.
Zasuzile su mu oči. Dotrčala sam do njega i čvrsto ga zagrlila. "Hej,hej znaš me 2 sata. Nemoj da plačeš"-smejala sam se i plakala u isto vreme. "Ali za tih dva sata sam shvatio da imam drugaricu za ceo život. "-brisao je svoje krokodilske suze. "Jebeno ti hvala što si pokušao da mi pomogneš. Ti si divna osoba Jimine. "-zagrlila sam ga još jače nego malo pre. Otišla sam u svoju sobu i spakovala stvari u kofer koji je bio  tu. Čulo se nasilno otvaranje vrata i dobro poznat glas. "Gde misliš da si pošla?"-upitao me je Jungkook. "Svojoj kući Kookie. "-stavila sam poslednju stvar u kofer i zatvorila ga. "Znaš,to što mi tepaš ne ublažava tvoje rečenice. "-prekrstio je ruke. "Barem sam pokušala. "-osmehnula sam mu se. "Znaš da će Namjoon biti besan ako pobegneš? I da će te svejedno naći i opet dovesti ovde?"-upitao me je sedajući na krevet. Sela sam do njega i izdahnula. "Znala sam da će me tražiti a i ne dovesti ovde. Ne znam kakav problem ima. Moju sestru je pustio da igra a voleo ju je. "
"Paaaa,i nije je baš voleo"-nabacio je nepriatan smešak. "Pričaj Jungkook."-pogledala sam ga u oči i videla poraz. Znao je da ću ga terati da mi kaže. "Tvoja sestra jeste bila zaljubljena u Namjoona ali on nije u nju. Nije je baš podnosio i gledao je nekako da je se reši. Poslao je tamo i ona je preživela,tražila je da se venčaju. Namjoon je odbio i pustio je kući. Nije ga bilo briga za posledice. "-govoreći ovo se igrao sa prstima. Bio je nervozan jer nije znao kako ću reagovati. "Da li znaš zašto je mene doveo?"-upitala sam ga. "Ne,uvek ima razlog da dovede neku devojku ali za tebe stvarno ništa nije rekao. Mislim da tu nema neki specijala razlog. "-ustao je i zaputio se ka vratima. "Mislim da bi trebalo da razgovaraš sa njim. Da se nekako dogovorite oko svega i da nađete zajednički jezik. Ako je moguće..."-nasmejao se i napustio sobu.