Do you whant to play?

19 poglavlje

‹DO YOU WANT TO PLAY? ›
-dark side of Namjoon-
________________________________________________
▪️34.poglavlje▪️
"Ja sam došla da razgovaramo Namjoon."-progovorila sam nakon dužeg poljupca koji se desio između nas. Iskreno sam uživala u njegovim mekanim usnama, koje su sada bile crvene zbog dugog poljupca. Pogledao me je ozbiljno shvatajući da ću ga stalno zapitkivati. Seo je na stolicu i protrljao nervozno dlanove. Ponovo me je pogledao i otvorio fioku svog radnog stola. Izvadio je malo deblju hartiju i stavio je na sto. To je bila slika. Moja slika, baš ona koju sam našla onog dana dok smo još bili u Tokyu.
"Namjoon kakve ja veze imam sa tobom?" - upitala sam ga jer je ćutao i gledao u moju sliku.
"Ja.... spasao sam te."-nekako je Izustio. Izgledalo je kao da se plaši da priča sa mnom. Kao da se plaši moje reakcije. Stvarno me je zanimalo kako smo povezani jer ipak je reč o meni.
"Od čega, kako?" - bila sam znatiželjna. Ali to je opravdano.
"Dosta je za danas Mari!" - promenio je raspoloženje. Njegova aura iz zelene, prešla je u crnu boju. Bio je besan. Ali iz kog razloga? Mučiš me Namjoon.
"Nemoj više da dolaziš ovde, niti da me tražiš. Doći ću kući kasno. Nemoj da me čekaš, jer se možda i ne vratim." - ustao je i došao do vrata.
"Šta smo mi? Barem mi odgovori na to pitanje..."-suze su se nakupile u očima čekajući trenutak kada će pasti niz moje lice. Boli me to njegovo ponašanje. Odjednom postane drugi čovek, kao da me ne voli... Priznajem, volim ga. Ali on mene ne, samo me drži tu kao igračku.
" Mi? Mi smo ništa. "-završivši rečenicu izašao je.
________________________________________________
"Ostala sam sama, kao i uvek. Zar ljubav uvek boli, ili je to samo prvi put? Iskreno voleti više nema značenje u našem dobu. Koliko god izgledala snažno, ja to nisam. Prvi put osetiti pravu ljubav nije lako, bolno je. Zato pazite da ne povedite i ne budete povređeni."-autorove reči.