Do you whant to play?

9poglavlje

"Uf....da li da pokucam"-bile su to misli koje su mi prolazile kroz glavu. Nalazila sam ae izpred ogromnih kožnih vrata Namjoonove kancelarije. Nervoza me je hvatala i nisam mogla da pokucam na vrata. "Možda nije dobra ideja da pričamo. "-mislila sam.
Okrenula sam se i krenul ka gore. "Zašto bežiš?"-pitao me je glas iza mene. Okrenula sam se i ugledala Namjoona kako stoji na pragu vrata. Nije nosio sako,košulja mu je bila otkovčana na četiri dugmeta. Prstima je prišao kroz braonkastu kosu i pokvario je frizuru. "Ne bežim..."-setila sam se da odgovorim. Njegova lepota me je zacenila. Stvarno ne znam šta se u mojoj glavi dešava. "Hajde uđi."-pokazao mi je rukom na vrata i ušao. I ja sam za njim, zatvorila sam ogromna vrata i sela na stolicu ispred njegovog radnog stola. "Čuo sam da želiš da ideš kući."-srce mi je kucalo neverovatnom brzinom. "Kako..."-htela sam da postvim pitanje ali me je on prekinuo. "Imam kamere u svim sobama. Sve nadgledam."-bio je mrtav ozbiljan. "Da želim kući. "-nisam znala šta da odgovorim na to pa sam vratila prošlu temu u priču. "Ne. Napolju je opasno. Sada si na meti svih mafijaša Japana a i šire. Još malo treba da se vratim u Koreju i tada ću te pustiti,može?"-upitao me je. "Može. A...da li moja sestra zna da sam živa?"-bila sam veoma nervozna u ovom razgovoru sa njim. "Ne,svi misle da si mrtva. Mislio sam da ćeš hteti da radiš za nas,da odeš na bolju obuku. Ali ti želiš kući. "-pogledao je u telefon koji je zazvonio. Prekinuo ga je i pogledao u mene. "Možda je bitni..."-izustila sam.
"Tvoja sestra nije bitna. A i ništa mi nije bitnije od razgovora sa tobom. "-stavio je laktove na radni sto i gledao me. Bez i jedne reči. "Što se tiče obuke..."-nisam ni završika rečenicu on se nasmsjao. "Počinju čim dođeš u Koreju. Bićeš udaljena od nas neko vreme,ali zato kad se vratiš igra može da počne. "-široki osmeh mu se pojavio na licu. Bio je pomalo jeziv što me je uplašilo.
"Ne znam ja tebe Namjoon. Ne bih ni volela da te upoznam. "-bile su to moje misli. "Mari,mislim da ćemo se dobro slagati. "-rekao je i izašao iz prostorije. "Misliš ti previše Kim Namjoon. "-rekla sam tiho. Više se nije nalazio u prostoriji što mi je bilo drago. Kada je tu osećam tenziju i plašim se svakog njegovog pokreta. Razgledala sam njegovu kancelariju čisto radi zabave. Svugde su bile knjige i dokumenti. Došla sam do radnog stola i otvorila prvu fijoku. "Papriri i još papira. Hajde Kim Namjoon imaš li nešto zanimljivo?"-otvorila sam i zadnju fioku. Tamo je bilo još papira. Izvadila sam ih iz fioke a na dnu nje nalazila se slika devojke. "Ne..."-rekla sam tiho. Uzela sam sliku i vratila papire u fioku. Izašla sam iz sobe i brzo otišla do Jimina. "Jimin,trebaš mi!"-vikala sam na vratima sobe. "Šta se dešava?"-pustio me je u sobu i ako je bio bez majice. Došla sam do prozora i pokušavala da se smirim. Nešto nije bilo uredu. Osećala sam to. "Mari,da li si okej?"-prišao mi je i okrenuo ka sebi. "Koji je pravi razlog zašto sam ovde?"-suze su mi tekle niz bledo lice. "Ja....stvarno ne znam..."-bio je zbunjen. "Jimine molim te,reci mi. Reci mi ako znaš bilo šta. "-sve više suza se prolivalo niz lice. "Stvarno ne znam ništa..."-odmakao se od mene. "Molim te..."-rekla sam tiho i prišla mu. "Rekao je da planira već duže vreme da te dovede ovde. Govorio je da ste ti i on povezani. Iskreno mislio sam da je lud ali stvarno te je doveo. Ne znam ralog tome ni kako ste povezani ali pomoći ću ti bilo šta. "-zagrlila sam ga i poljubila ga u obraz. "Hvala što si mi rekao."-zaglio me je čvrsto i pomazio po glavi. "Zašto si me pitala to?"-odvojili smo se. "Namjoon ima kamere svugde,nećemo ovde. "-nasmejao se. "Ovde nema. Rekao sam da ih ne stavlja ovde jer ne želi da gleda nešto..."-prasnula sam u smeh dok se on postideo.
Okej,okej pričaj"-prekinuo je moje smejanje i pokušavao da me smiri.