Do you whant to play?

13poglavlje

_________________________________
"Obećavaš?"-upitao me je.
Pogledala sam u njegove uplakane oči i videla tugu i iskrenost. Nikada se nisam nadala da ću videti ovako osećajnog Namjoona. Na pogled izgleda kao čelik,kao kamen koji nikada neće pući ma šta god se desilo. Ali on je zapravo dobra osoba koja voli svoju porodicu. Svoju braću. Čuva ih i ne želi da im se nešto desi. Iskreno mi se sviđa pravi Namjoon. "Obećavam,da ćemo zajedno voditi mafiju. Da ću biti tu za sve vas. "-izbrisala sam suzu koja mu je pala na lice. Nasmejao se i uhvatio toplu ruku. Stavio je na svoje grudi i pogledao me ozbiljno. "Osećaš? Osećaš kako kuca?"-pitao me je pomalo nesigurno. Klimnula sam glavom u znak potvrde. "Sve dok ono kuca ja ću biti tu da te štitim i nadam se da ću i tvoju decu. "-nasmejao se. Prislonila sam svoje usne na njegov rumeni obraz i poljubila ga. "Biće tako Namjoon. Samo još da nađem dečka. "-smejala sam se. "Lako ćemo to. Evo ja se dobrovoljno javljam. "-imao je preveliki osmeh na licu. "Namjoon..."-uozbiljila sam se a i on je. "Reci Mari?"-pramen koji je nestašno padao na moje lice je stavio iza mog uha. "Od kada me znaš?"-složio je neku nedefinisanu facu. "Od onog dana kada sam ti odveo sestru. "-govorio je to kao da je najočitija stvar na svetu.
"A odakle ti moja slika kada sam bila mala?"-usudila sam se pitati. Kada je registrovao šta sam ga pitala totalno se smračio. Video se bes u njegovim očima. Izgledao je kao da će svakog momenta eksplodirati. Gurnuo me je od sebe i istrčao iz kuhinje. Pošla sam za njim ali je već bio u kolima. Začula se glasna škripa guba i agresivno izlaženje iz dvorišta. "Šta mu se desilo?""Šta mu se desilo?"-upitao je Jimin gledajući u pravcu u kom je Namjoon otišao. "Pitala sam ga."-okrenula sam se ka njemu jer je bio iza mene. "I?"-hteo je da nastavim priču ali sam počela da plačem. Ne znam zašto,samo su mi suze krenule niz lice. Zagrlio me je i pustio da plačem na njegovom ramenu. "Ne moraš da pričaš ako ne želiš."-rekao mi je mazeći moju glavu. "Nije se ništa desilo,samo me je gurnuo od sebe i izašao."-naslonila sam svoju glavu na njegove grudi. Ležali smo u dnevnoj sobi. Ja sam plakala a on me je tešio. Iskreno Jimin i ja u poslednjih mesec dana smo ne razdvojni. Ne gledam ga kao projatelja nego kao starijeg brata. "Voliš ga?"-tim pitanjem me je vratio u realnost. Zatekao me je tim pitanjem,jer ni sama ne znam odgovor. Znam ga od prošle godine i iščekivala sam njegov dolazak. Potajno dam želela da ga vidim. Stalno sam razmišljala o njemu i o tome kako je odveo moju sestru. Moja želja da uđem u igru je zapravo bila želja da vidim njega. Nisam to ranije shvatila jer nikada nisam to posmatrala na taj način. "Mari?"-dozvao me je. "Ne znam."-pogledala sam ga sa crvenim i nateklim očima. "Jimine,ovde je sve povezano. Samo niko neće shvatiti kako. Namjoon ima nešto na umu i to niko ne zna. Želim da saznam sve. "-ustala sam.