Do you whant to play?

26

‹DO YOU WANT TO PLAY? ›
-dark side of Namjoon-
________________________________________________
▪️41.poglavlje▪️
Nasmešio se na tu rečenicu i izašao iz podruma.
"Kako sad da se izvučem odavde?"-pomerala sam stolicu tamo amo i pokošavala da se izvučem.
"Šta radiš to?" - podigla sam glavu i srela se ponovo sa Namjoonovim očima.
"Kako šta radim? Pokušavam da se izvučem." - govorila sam i dalje pokušavajući da izvučem ruke iz poveza. Iščupala sam ruku iz poveza i brzinski odvezala noge. Ustala sam sa stolice i pogledala u Namjoona i sada već mog strica koji je bio pored njega.
"Ooo dobar dan stiče, kako si mi ove predivne večeri?" - upitala sam ga praveći se luda. Prišla sam im sasvim normalno. Zagrlivši ga prislonila sam pištolj na njegove grudi.
"Imaš da me slušaš inače ću te ubiti..." - šapnula sam mu na uho. Počeo se smejati, pogledala sam u Namjoona koji je prislonio pištolj na moju glavu.
"Ipak mislim da ćeš ti mene slušati..." - progovorio je. Odvojila sam se od njega i nasmejala se.
"Dobro striče, opet češ me silovati? Zbog svega ti sledi barem 30 godina zatvora, a ako me ubiješ smrtna kazna." - promenio je izraz lica. Bio je ozbiljan. Gledao je ravno u moje oči sa besom. Ali me to nije plašili. Nije toliko jak koliko su jaki njegovi ljudi. Previše se šepurio svojom " snagom" koju nije posedovao. Nije išao na misije nego su išli njegovi ljudi.
"Ista si kao tvoja majka, obična fulja." - udario mi zbog kog sam se sručila na pod. Počela sam se smejati kao da je neki đavo ušao u mene.
"Zar stvarno misliš da ćeš tek tako da se izvučeš?" - svoju pesnicu preusmerio je ka meni ali ga je čvrsta ruka zaustavila. To je bila Jiminova ruka.
"Jim... in?" - oči su ti se napunile suzama. Brzo su ustala i uzela svoj pištolj u ruke. Povukla si okidač i upucala svog strica u grudi.
"Kučko."-izgovorio je. Jimin je pustio njegovu ruku te je on pao na pod.
"Hajde brzo moramo da izađemo odavde!" - rekao je Jimin uhvativši tvoju ruku. Istrčala ste napolje i krenuli u nepoznatom pravcu.
"Jimin gde je Namjoon?" - upitala si ga dok ste još trčali.
"Ne brini Mari, na sigurnom je."-zastali smo ispred autoputa. Pogledala sam u Jimina koji je nervozno gledao naokolo.
"Jimin?" - dozvala si ga.
"Sve ću ti ispričati kasnije Mari, obećavam." - stegao je tvoju ruku.
"Mari!" - čula su glas iza tebe. Okrenula si se i ugledala Namjoona.
"Namjoon gde su kola?!" - Jimin se nervozno proderao.
"Sada će helikopter doći po nas." - rekao je i stao. Pogledala sam u obojicu. Bili su mrtvi ozbiljni i sve me je to zbunjivalo.
"Šta se dešava?" - pogledali su u mene i vratili pogled ka asvaltu.
"Jimin?Namjoon? Molim vas... recite mi." - sada sam već plakala. Ali ništa, ni reč nisu rekli. Iszrgla sam svoju ruku iz Jiminove u počela sam trčati. Koliko god brzo sam mogla. Želela sam da se ovaj horor završi da se nađem opet u svojoj sobi pored Jisoo. Želim ponovo da vidim svoje roditelje. Ali sve je nestalo, nemam više nikog. Svi su se okrenuli protiv mene. Zastala sam, nisam više imala gde da pobegnem jer se ispred mene nalazila litica. Sva krvava i umorna srušila sam se na zemlju u polako jecala.
"Mari.." - osetila si njegovu ruku na svom ramenu.
"Ne dodiruj me!" - prodala si se.
"Gotovo je..." - rekavši to privukao te je i zagrlio.
________________________________________________
Autor pov
Polako je otvarala svoje sanjive braon oči dok je on ležao do nje. Gledao je celu noć kako spava nadajući se da će je tako svake noći posmatrati. Sklonio joj je pramen crne kose sa lica, na šta je ona otvorila oči. On se samo nasmejao i privukao je u zagrljaj.
"Namjoon..." - rekla je.
"Igra je gotova Mari..." - rekavši ti nasmejao se. A i ona je.