Do you whant to play?

17poglavlje

"Čekaj šta se desilo sa devojčicom?" - upitala me je.
"Nismo uspeli, Mari. Prokleto je mrtva."-počeo sam plakati. Ispred kluba sam parkirao svoj crni auto. Bilo je pusto, nigde žive duše. To me je zabrinjavalo.
Mari POV
"Daj mi pištolj. Imam loš predosećaj u vezi ovoga." - rekla sam Jiminu. Klimnuo je glavom u znak potvrde i pružio mi pištolj. Otvorila sam vrata auta i htela da izađem. Ali me je Jimin zaustavio.
"Budi oprezna Mari, ne želim da te izgubim." - samo sam se nasmejala i izašla iz auta. Stali smo ispred ogromnih crnih vrata. Udahnula sam duboko i uhvatila srebrnu bravu. Vrata su se otvorila,ali nisam ih ja otvorila već neki stariji čovek. Pogledao je Jimina ozbiljno a kada je mene pogledao nasmejao se. To je i mene raznežilo te sam mu uzvratila osmehom.
"Dobro veče lepa devojko, kako ti mogu pomoći?" - upitao je ljubazno.
"Dobro veče gospodine, tražim svog gazdu Kim Namjoon."-odgovorila sam. Čovek se uozbiljio i otvorio mi širom vrata.
"Samo devojka može da uđe." - rekao je progutajući knedlu. Pogledala sam u Jimina koji je usnama oblikovao "čuvaj se". Klimnula sam glavom i ušla unutra. Nalazila sam se na ogromnom hodniku. Bile su tu slike golih žena koje su se nalazile na bordo zidovima. Gorela su crvena svetla tako da se slabo video kraj hodnika.
Pogledala sam u gospodina do mene koji je u ruci držao tkaninu. Pogledala sam ga upitno.
"Tebi je prvi pu ovde? Moram ti staviti povez na oči i slušalice na uši." - okrenuo me je tako da vidi samo moja leđa. Zatvorila sam oči da mi stavi masku. Ali on mi nije stavio povez već...