Do you whant to play?

5 Poglavlje

"Mari?!"-okrenula sam se i ugledala Namjoona. "Hej..."-nervozno sam se počešala po glavi. "Nešto prekidam?"-pitao je pomalo ljuto. "Ne,ne prekidaš ništa."-odmakla sam se od uspavanog Jungkooka. "Ne bih rekao,u vešu si i Kookie leži na podu."-odmerio me je od glave do pete što mi,naravno nije smetalo. Zapravo na neki način mi je prijalo. Ipak je on najjči mafijaš u gradu. "Nije kao što misliš,upao je u moju sobu i preturao po mojim stvarima i još me probudio. Pa sam ga malo onesvestila..."-zadnju rečenicu sam razdužila sa nervoznim kezom na licu. "Dobro."-nasmejao se i izašao iz sobe. "Šta je ovo upravo bilo?"-pitala sam sebe. "Ja sam mislio da će te ubiti. "-rekao je Kookie dok je pokušavao da ustane. "Zašto bi me ubio? Nisam ništa radila."-okrenuma sam se ka njemu i ozbiljno ga gledala,čekajući njegov odgovor. "Pa verovatno je pomislio da mu je brat spavao sa..." "Brat?!"-prekinula sam ga. "Pa polu brat,moj otac i naša majka su sada zajedno. I to jako čudno zvuči kada kažem. Okej ćutaću. "-mlatarao je rukama dok je objašnjavao. "Ti si puko. Tebi nešto definitivno fali. "-pričala sam dok sam raspremala krevet. "Nisam samo je jako zbunjujuće govoriti o odnosu mog oca i naše majke. Za oca govorim u jednini za majku u množini. "-opet je mlatio rukama kao ne normalan. Imam osećaj da će poleteti. "Joj žašto sam te i pitala? Bože šta sam zgrešila?"-jaukala sam. "Dobro,dobro prestajem. Izvini,zanesem se nekad. Uglavnom ja sam Jungkook. Zovi me Kookie. Imama 22 godine i nemam devojku. "-zadnju rečenicu je naglasio. "Mari,24 godine i lezbejka sam. "-pružila sam mu ruku. "Lezbejka?"-progutao je knedlu. Vidi se da mu je bilo ne prijatno. Što je meni bilo jako smešno. "HAHAHAHAH Šalim se,šta si se odma stiso.Hahahaha simpatičan si ti. A sada napolje. "-bukvalno sam ga izbacila.Raspremila sam svoj krevet i obukla se u odeću koja je naravno bila veoma udobna. To bi kod mene bilo široka trenerka i najšira majca. Znam da se sada pitate odakle mi odeća,pa ne znam ni ja. Našla sam je u ormanu u mojoj sobi. Sišla sam dole lakim hodom da bi našla Namjoona a i možda da nađem nešto da jedem. Stomak mi je krčao,mislim da je to čulo pola štaba. Sišla sam u dnevnu sobu i zatekla neke momke sa našim gazdom Namjoonom. Tamo su bili Kookie u J-Hope i još neki momci. Jedan od njih bio je visok možda oko 185 dok je drugi bio niži ali ne niži od mene. Imali su braon i crnu kosu koja im je padala preko tamno braon očiju. Bili su odeveni kao ja. Neka opuštena odeća. "Dobro jutro"-usudila sam se da progovorim prilazeći im. "Jutro"-nasmejano su odgovorili Kookie i Hobi. "Dobro jutro gospođice Mari"-obratio mi se ozbiljno Namjoon. "Zašto to "gospođice"? Zvuči iritantno"-upitala sam ga. "Jer si jedina devojka u kući"-okrenuo se ka meni i promenio izraz lica. Ne mogu da objasnim kakav je to izraz bio. Nedefinisan je,kao da nema osećaj a da ga ima,da mu je smešno a i nije u isto vreme. Jednostavno nedefinisan.
Začudila me činjenica da sam jedina devojka u kući ali i ne uzbudila. "Mislila sam da uzimate više devojaka za igru?"-J-Hope mi je napravio mesta do njega na velikom trosedu bele boje.
"Čekaj,ona je u igri?"-iznenadio se dečko crne kose i punih crvenih usana. "Ne..."-tiho ali ne dovoljno tiho j odgovorio Namjoon. Čula sam to i odmah skočila na njega. Uhvatila sam ga za košulju i privukla sebi. Bili smo odaljeni nekoliko centimetara. Osetila sam njegov dah na svom licu dok sam gledala u njegove tamno braon oči. Srce mi je kucalo brzo zbog adrenalina koji sam osećala,svake sekunde sve više i više. Nikada u životu nisam nekoga napla iz čista mira. Ali sada nisam mogla da se kontrolišem. "Ko nije u igri?"-bila sam veoma besna. Stezala sam njegovu košulju sve više i više. "Ako ne igram zašto sam ovde Namjoon? Odgovori mi"-ćutao je. Stegla sam pesnicu i bila sam spremna da ga udarim kada me je njegova ruka zaustavila. "Kontroliši se..."-rekao je tiho.