Do you whant to play?

10poglavlje

"Našla dam svoju sliku u Namjoonovoj fijoci."-pružila sam mu sliku koju je odmah uzeo u ruke. Pogledao me je u čudu. "Prvo moramo izbrisati snimke sa sigurnosnih pa onda rešavati ovo. "-rekla sam. "Ne brini ja ću to. Moj brat radi kod sigurnosnih kamera rećiću mu da ih izbriše."-uzeo je telefon u ruke i pozvao svoga brata. Nisu pričali dugo. "Okej,hvala ti. Dada dugujem ti."-prekinuo je vezu i pogledao me. "To je rešeno sada da vidimo zašto Namjoon ima tvoju sliku u svojoj fijoci. "-rekao je. "Izljubiću tvog brata kada ga vidim. "-rekla sam sa osmehom na licu. "A mene?"-pokazivao je na svoj obraz. Podigla sam se na prste i poljubila ga u obraz. "E sada možemo da radimo. "-nasmejala sam se. "Hvala Bogu pa te imam za prijatelja."-hvalila sam ga.
Osmehnu se i seo na krevet. "Znači Namjoon ima tvoju sliku?"-upitao je. "Držiš je u ruci idiote."-rekla sam. "U kojoj tačno fijoci si je našla?"-upitao je gledajući u sliku. "U zadnjoj fijoci,bila je zaključana. Otključala sam je šnalicom za kosu. U ostalim fijokama su bili samo neki papiri. Nisam ih gledala jer mi nisu izgledali toliko bitno za mene."-prepričavala sam. "Kako si došla na ideju da mu preturaš po sobi?"-pogledao je u mene pa u sliku. "Ne znam,nešto mi je govorilo da trebam pogledati u fijoke."-Jiminu je zazvonio telefon. "Izvini moram da se javim"-klimnula sam glavom u znak dozvole. Javio se na telefon,delovao je malo zabrinuto. Prekinuo je vezu i pogledao me. "Izbrisao je videe,ali neko pokušava da uđe u naš sistem. "-rekavši to svetla su se ugasila. "I uspeo je."-rekla sam. "Izgleda,dođi kod mene."-nekako sam našla krevet i sela do Jimina. Uzeo je moju ruku i stavio pištolj u nju. "Pokušaj da ostaneš živa."-rekao je. Uzela sam pištolj u rukue i repetirala ga. "Jimine gde je Mari?"-u sobu je uleteo zadihan Namjoon. "Tu sam,šta je bilo?"-javila sam se iz mraka. "Neko je oborio sistem."-rekao je. "Znamo."-progovorio je Jimin. -Namjoon pov-
"Znamo."-odgovorio je Jimin.
Začuo se pucanj. Metak je prošao ravno pored moje glave. Telo je palo na pod,nalazilo se iza mene. Okrenuo sam se i ugledao ne poznatog čoveka sa crnom maskom na licu. Bio je upucan u centar čela. Struja se vratila i svetla su se popalila u kući. Pogled sam vratio na Mari koja je držala pištolj u ruci. Sklonila je crnu kosu sa nežno belog lica i bacila pištolj sa strane. Prošla je pored mene i čučnula do mrtvog čoveka. Preturala mu je po džepovima i izvadila dokumente iz njih. "Saturi Makadaši...ne piše koja je organizacija ali piše da je leva ruka vođe. "-pogledala je u mene i ustala. "Znam koja je organizacija."-odgovorio sam joj i dalje zadivljen njenim postupcima. "Otaku?"-upitao je Jimin. "Da."-osmehnuli smo se. "Nikada nisam čula za tu organizaciju."-pogledala me je u čudu. "Tvoj stric se preziva Otaku."-bila je šokirana mojoj rečenicom. Gledala me je bledo sa raširenim crnim očima. -Mari pov-
"Moj...moj stric?"-klimnuo je glavom u znak potvrde. Oči su mi se napunile suzama. Stric je u mom životu značio kao otac. Uvek je bio tu,odgajao me i vaspitao. Bila sam njegova miljenica dok je Jisoo bila mamina i tatina miljenica.
Namjoon me je zagrlio čvrsto. Šakom je prolazio po mojim leđima pokušavajući da me smiri. Uzvratila sam zagrljaj i pustila suze na njegovom ramenu.