Do you whant to play?

24

‹DO YOU WANT TO PLAY? ›
-dark side of Namjoon-
________________________________________________
▪️39.poglavlje▪️
Otvorila sam kutiju u kojoj su bile još jedne cigarete, upaljač, pare, pištolj i knjiga. Izvadivši sve te stvari iz kutije zatekla si beli papir. Na njemu je crvenim slovima bila ispisana reč "BUM".
Brzo sam spakovala sve u kutiju i pogledala Jimina.
"Imaš 15 sekundi da uzmeš pare, oružje i telefon, zatim izleći iz kuće i trči kao da ti je poslednje." - uputio ti je upitno pogled na šta si se proderala.
"JIMIN POLAZI! - ustao je sa stolice i krenuo da traži stvari po kući. Ti si otišla na sprat i uzela par majica i trenerki za vas dvoje. Brzo sam istrčala iz kuće ka šumi. Stajala sam na početku borove šume i gledala kako kolibica gori. Kroz glavu mi je prošao moj najbolji prijatelj i činjenica da nije pored mene.
"Neeeee!" - proderala si sam se i pala na kolena.
"Zar ti je toliko žao kolibice?" - čuvši taj glas okrenula sam se i ugledala Jimina i Namjoona kako se osmehuju. Laknulo mi je kada sam videla živog Jimina.
"Oh moj Bože živ si!" - skočila sam na njega i zagrlila ga.
"Aloo devojko znam da me voliš, ali Namjoon je tu a koliko znam ti si zaljubljena u njega." - odvojila sam se od njega i pogledala u besnog Namjoona.
Osetila sam njegovu ljubomoru i bes.
"Hej... jel si dobro?" - upitala sam ga nervozno. Očekivala sam odgovor koji nisam dobila. Umesto toga sam dobila topli zagrljaj.
"Zar je bitno da li sam ja dobro? Meni je najbitnije tvoje zdravlje i to..." - zastao je. Odvojili ssmo se jedno od drugog i pogledali ravno u oči. Svoju ruku stavio je na moj obraz i nežno ga pomazio. Naježila sam se od njegovog dodira. Iskreno mi je previše nedostajao njegov dodir, pogled...
" Nedostaješ mi... "-lagano sam se nasmejala na njegove reči.
"I ti meni..." - pomazila sam ga po obrazu. Da, usudila sam se i dotakla ga. Njegovo savršeno čisto lice. Odjednom... njegove mekane usne naslonile su se na tvoje. Nežno pomerajući se kao da su moje usne krhke. Ovo je naš drugi poljubac koji je još lepši od prvog. Odvojili smo se, uhvatio me je za ruku i pogledao.
"Hajde da te odvedem na bezbedno." - rekao je i povukao me sa sobom. Jimin i ja smo krenuli za njim kroz gustu šumu. Bilo je tiho, niko od nas ništa nije rekao sve dok nismo došli do tri džipa. Tamo je stajao tvoj stric sa zlim osmehom na licu i njegova "posada".
"Jimin beži..." - tiho sam rekla.
"Ne ostavljam te samu." - rekavši to osmehnuo se.
"Jimin molim te, želim da živiš i da nađeš devojku, da imaš decu, unuke, praunuke."-sada već sam povisila glas. Znala sam da moj stric nema dobre namere i da će ga ubiti ali uzalud. Nije hteo da me sluša.
"Jimin molim te! Stiče ubi mene, poštedo njega!" - sada već sam bila okrenuta ka stricu. I dalje je imao svoj osmeh na licu.
"Ja želim sve to da proživim sa tobom!" - proderao se Jimin. Okrenula sam se ka njemu i upitno ga pogledala.
"Ne želim da te gledam kako patiš za Namjoonom! Teško je gledati osobu koju voliš kako pati za drugim dok pored sebe ima nekog ko gleda na nju kao na svoj život.!" - suze su polako padale na njegovo lice. Odjednom, pucanj. Jimin polako pada na pod.
"Volim te Mari..." - to je bilo poslednje što si čula.