21 poglavlje

142 6 0
                                    

‹DO YOU WANT TO PLAY? ›
-dark side of Namjoon-
________________________________________________
▪️36.poglavlje▪️
"Znaš da je ne moguće da se vratiš u Tokyo?" - rekao je tužno.
"Moram negde da se sakrijem. Od ljudi, od svega... Od Namjoona." - okrenula sam se i krenula ka autu.
"Znaš da ne možeš pobeći od njega. On je svemoguć." - rekao je Jimin uneći mi jezu u telo. Podrhtavala sam od straha. Naravno da je svemoguć, on je mafija. Ima ljude na svakom kraju grada, države, sveta... Uplela si se u ovo a sada ispaštaj.
"Onda je jedino rešenje ubiti se?" - okrenula sam se ka njemu. Njegov izraz lica pokazivao je strah i iznenađenje. Suze su mu navirale i polako padale na pune usne.
"Nemoj se povređivati..." - prošaputao  je.
"Neću... zbog tebe. Ne želim da povredim svog najboljeg prijatelja." - obrisala sam mu suze.
"Hvala ti. Hajdemo kući sada."-uhvatio me je za ruku te smo krenuli ka autu.
________________________________________________
"Lezi da spavaš, umorna si." - pokrio me je i poljubio u čelo.
"Idi i ti spavaj, moraš odmoriti malo."-rekla sam i uhvatila ga za ruku.
"Hoću, ajde spavaj. Laku noć." - rekao je i izašao iz sobe.
-Zatvorila sam oči i utonula u san.
"Tako si mirna dok spavaš. Moj anđeo, moj krhki anđeo... Nisam hteo da te povredim, ali nemam izbora. Željan sam svakog tvog dodira, poljupca... željan sam tebe." - osetila sam ruku na mom struku. Nežno je prelazila sa struka na lice.
"To čisto lice želeo bih da gledam svako jutro kad se probudim..."-taj gals mi je bio veoma poznat. Dubok glas od kog se ježim svaki put kada ga čujem. Glas koji u mom stomaku probudi leptiriće. Da li se on stvarno nalazi pored mene ili je ovo samo san? Strah me je otvoriti oči i suočiti se sa tim tamno-braon očima.
" Ne znam da li me čuješ, nadam se da ne. Luzer sam, Luzer sam jer volim i ne mogu da priznam to. Plašim se posledica toga. Šta ako.... šta ako te neko povredi?" - izdahnuo je. Njegove usne su se našle na mom čelu. Ostavio je sitan poljubac i ustao sa kreveta.
" Ovo je možda zadnji put da te vidim... Nedostajaćeš mi. "-hladan povetarac ušao je u sobu. Mahinalno si se izdigla i pogledala u prozor. Bio je otvoren. Znači nije san, on je bio tu. Bio je pored mene i dodirnuo me. Suze su mi skliznule niz bledo, umorno lice.
" Rekao je da me voli? "-nasmejala sam se dok su mi suze i dalje tekle. Ustala sam sa kreveta i lagano krenula ka otvorenom prozoru. Zvezde su sijale više nego ikad pre  obasjavajući moje uplakano lice.
"Volim i ja tebe Namjoon..."

Do you whant to play? حيث تعيش القصص. اكتشف الآن