U NJIHOVIM OČIMA (ZAVRŠENA) 🌙

22.ON,JA I ON

Pod svojim tankim prstima,osjetim meku tkaninu crvene svile koju je nosila moja majka. Duga haljina prostirala se do samoga poda,na tavanici gdje su bile stvari mojih roditelja. Potiskujem sjećanja u sebi jer ne želim upropastiti današnji dan. Koliko god laži izviralo na površinu,postojala je jedna ogromna činjenica. Ja nikada u svome životu nisam bila srećnija. Za samo nekoliko mjeseci pronašla sam prijatelje,posao...i uskoro budućeg supruga. Nasmiješim se.

Mrak je već pao napolju tako da sam znala da je vrijeme za spremanje. Večeras je zabava u dobrotvorne svrhe na koju me Callvin pozvao da budem njegova pratilja. Znala sam da će višak očiju ovu noć biti uprt u mene. Znala sam da će veći dio publike zuriti u nas dvoje. Iako to bilo dobronamjerno ili ne,bila sam spremna. Pristala sam na udaju za Callvina i jedino što želim u svemu ovome jeste ostati čista. Bez i jedne jedine mrlje. Iako će to biti jako teško, s obzirom da ću se za par mjeseci razvesti od poznatog glumca,takoreći biti ću jedna u nizu koje je on nogirao.

Izvučem majčinu haljinu iz ormara te ju prislonim na svoje lice,udišući njezin miris. Miriše na moju majku. Udahnem,te sklopim svoje plave oči.

Sve će biti uredu,majčin glas je dopirao do mene.

''Nadam se majko'' prošaputam zureći u haljinu. Te napokon odem do svoje sobe kako bi se spremila za večeras.

Zurim u svoj odraz u ogledalu. Krvavo crvena haljina pripijala se uz moje tijelo,dok su se njezini krajevi plizali po podu. Okrenem se u stranu. Gola leđa davala su mi utisak snage i ljepote. No koliko god se ja trudila biti samopouzdana,to mi pak nije išlo od ruke. Ali ne želim je skinuti. Bila je jedina haljina koja mi je zapala za oko.

Svoju odjevnu kombinaciju uljepšala sam sa srebrenim dugim naušnicama kao i crnim sandalama koje sam nosila na svojim nogama. Kosu sam pustila da mi pada preko lica,jer znam da će punđa koju ja napravim,da me neprestalno nervira. Nanijela sam tanki sloj maskare na svoje trepavice kao i malčice rumenila koje mi je u ovom slučaju bilo itekako potrebno. Jer je današnji dan iz mene izvukao svaku moguću kapljicu krvi.

Bila sam nervozna,umorna,srećna,uzbuđena...

Gomila raznih emocija se komešala mojim tijelom te sam ih se trudila na svaki mogući način,zaustaviti. Znala sam da ovo nije bio moj način života. Da se nije desilo ovo što se desilo sa Callvinom,sada bi vjerovatno bila ispružena na svome omiljenom kožnom kauču,prekrivena crnim ćebencetom,dok budem gledala neku komediju koja će me dovesti do suza. I ne zaboravimo kokice,ili bilo što jestivo,u mome slučaju.

Ali moj bivši život je ispario,koliko sam mogla vidjeti. Sramežljiva i potištena djevojka pod imenom April Dane je nestala. Dok mi je u ogledalu uzvraćala pogled jedna prelijepa djevojka,koja je čini mi se sve svoje emocije strpala u tanjur te ih pružala nekome. Ali kome? Bilo je to pitanje koje mi se često vrtilo u glavi.

Ušla sam u nešto tako neobavezno,tako šaljivo da nisam ni sama toga svjesna. Brak sa Callvinom donijeti će mi i uspone ali i padove,na koje sam izgleda bila spremna da se borim sa svom svojom snagom. A što se tiče njega... Zažmurim.

Mark Beck. Moj šef. Koliko god se trudila izbaciti tog muškarca zelenih očiju iz svoje glave,bilo je zapravo nemoguće. Stajao je tu i čekao. Čekao je mene. Barem je tako bilo u mojoj glavi.

Još veći problem. Njih dvojica su najbolji prijatelji.

Prođem prstima kroz svoju gustu kestenjastu kosu.

April Dane,upala si u takvo blato da ni sama nisi znala kako ćeš da se izvučeš iz njega. Otvorim oči.

Urazumi se!