U NJIHOVIM OČIMA (ZAVRŠENA) 🌙

30.ZAR NE ZNAŠ,ZAR NE VIDIŠ?

Kada sam stigla kući,euforija iskustva sa Markom već se bila pretvorila u neobičnu nelagodu negdje u mome želucu. Bacila sam ključeve i torbicu na stočić u predsoblju,naslonila se na zid i zagledala u gustu tamu svoje dnevne sobe. Okrenem se svuda po sobi te se zagledam u zrcalo u predvorju. 

Lice koje me promatralo iz ogledala bilo je crveno i puno mrlja. Teško sam oteturala do svoje spavaće sobe te se ispružila na krevet,ležući ravno na svoj trbuh.

Najednom se rastužim zbog misli koje mi preokupiraju glavu. 

Zašto je to morao napraviti?

Kakva je poenta bila?

Želi li da budem sa njegovim najboljim drugom?

Da li Mark doista želi da budem sa Callvinom?

Zagnjurim glavu duboko u svoj jastuk te potisnem jecaje,koje ne želim da Callvin čuje,ako je uopšte i bio u kući.

Dok sam plakala,začujem odejke koraka u hodniku,te se naglo zaustavim i primirim. Je li me čuo?

Ugledam obris nogu ispod vrata. Oprezno se uspravim jer me je boljelo cijelo prokleto tijelo. Duboko udahnem a onda se začuje kucanje. Nadlanicom grubo obrišem nekoliko zalutalih suza te mu dopustim da uđe unutar.

''April'' tih i miran glas dopirao je iz njegovog grla,onako kako nikada nisam imala prilike da ga čujem.

Šutim.

Potištena i tiha,ne mičući se sa svog vlastitog kreveta dok se on uputio par koraka prema meni i naglo se zaustavi.

''Večeras smo pozvani kod mojih''.

Tišina.

Ponovo.

Obično mi ta tišina nije smetala. Tišina je bila dobra. Tišina mi je davala vremena za razmišljanje. Ali polovinu današnjeg dana sam bila suočena samo sa tišinom,a bila sam već i previše umorna od razmišljanja.

Callvin me promatrao svojim intezivnim sivim očima. Zaustavim dah kada susretnem njegov pogled.

''Uredu'' šapnem tiho.

Pa čak da to i nisam htjela obaviti. Morala sam. Potpisala sam ugovor.

Nešto u meni,za što sam pomislila da je zamrlo,naglo je oživjelo. Ne presnažno. Nije to bila ni prava iskra. Samo treptaj. Ali vidjeti ga kako me na ovakav način promatra...stani!

Podsvijest mi se suprostavi te naglo zažmurim zbog jakih bolova u svome stomaku. Nije to boljelo onako kako bi trebalo,nego na način da mi se sve u potpunosti zgadilo. Proveo je noć sa njom. Proveo je cijelu prokletu noć sa Lunom, a sada se ponaša kao da se ništaod toga nije ni desilo.

Duboko je udahnuo te sa ostavljenim udahom ispario iz sobe,ostavši me samu sa preokupiranom glavom,koja će čini mi se svakog trenutka da se rasprsne na sitne komadiće.

Trgnem se na zvuk svog mobitela te se osmijehnem na ime koje ugledam na ekranu. Fuller je jedina osoba koja me može dobro raspoložiti u ovome trenutku. Javim se.

''Pa gdje si ti'' zvonki glas zazvučao je smiješno.

''Kod kuće'' izdahnem teški zrak koji sam skupljala u sebi.

''Fališ nam,lutkice'' rekao je kroz smiješak.

''I uostalom razmišljali smo da večeras ponovo idemo u onaj klub'' zagrcnem se na hladni gutljaj vode koji sam pokušala otpiti.

U Markov klub? Zarijem zube duboko u meso svoje pune usne.

''Cindy i ja smo se odlučili da nam je potrebno malo zabave te smo pozvali i Tiffany'' rekao je.