Slučajni (sa)putnici?

1. poglavlje (sadašnjost)

Na stolu je stajala jedna mala pilula. Toliko mala da kada bi pala na pod, verovatno ne bi bila pronađena. Međutim, ma koliko bila mala, bila je ubitačna.
Ta pilula bila je dokaz onoga što je ona odbijala da prihvati. Bila je to pilula za dan kasnije koju joj je kupio Aleksa.

"Uzmi" govori joj dok joj pruža pilulu i očekuje njenu reakciju.

Pomalo ljutito je zgrabila tu pilulu sa dozom nekog unutrašnjeg gađenja i uputila se ka kuhinji kako bi uzela čašu vode. Krenuo je za njom.

"Šta je sad bilo Aleksa? Ne veruješ da ću je popiti ili baš toliko ne možeš da odoliš mojoj zadnjici?" pitala ga je uz smeh.

"Moram da idem za tobom, kad me privlačiš" odgovorio joj je sa osmehom od uva do uva.

Znala je da nije zato pošao za njom, ali je ignorisala činjenicu da njen nespretni drug, s kojim je igrom slučaja završila u krevetu, nije siguran da će popiti tu prokletu tabletu.
Sipala je vodu u čašu, otpila gutljaj kako bi lagano nakvasila nepce i ubacila malu belu tabletu, a zatim popila mlaz vode.

"Zadovoljan?" upitala ga je.

"Ispij još to malo vode što ti je ostalo u čaši." - samo ga je pogledala, znao je da mora da promeni ton i reči i zatim dodao "Molim te."

Kada je otpila gutljaj rekla je- "Mislim da sada stvarno možeš da prestaneš sa ovim. Popila sam i dosta, ne gnjavi me."

Bila je ravnodušna, za nju, tog trenutka nije postojalo ništa što bi je trglo, bez obzira što je Aleksa shvativši da preteruje počeo da joj ljubi vrat.
Ljubio je sve njene slabe tačke. Ali ona je i dalje bila hladna. Pokušavao je da santu leda koja se nalazi pred njim otopi uzavrelim i nežnim poljupcima po vratu.
Shvatio je da ne reaguje. Zagrlio ju je, a ona mu je tada, pomalo neočekivano za njega, uzvratila zagrljaj. Grlila ga je jače nego ikada pre, ali ništa nije izgovarala.
Znao je da nešto nije u redu, ali nije znao šta. Bio je svestan da ne treba da je pritiska, u suprotnom, pobesneće.
Pogledala je na sat, bila je ponoć.

"Vreme je da krenem." izgovorila je to tako da je on istog trena proleteo kroz kuću kako bi uzeo ključ od kola i jaknu.
Seli su u auto i uputili se ka dobro poznatoj adresi.
Nepodnošljivu tišinu u autu prekinula je pesma Parnog valjka "Dođi" koju su na radiju tih dana vrteli toliko da se stihovi pesme sami nižu u glavi.

"Dođi, zaboravi, nudim ti noći čarobne.."

Nijedno se nije usuđivalo da prekine ovu pesmu. Ćutali su.

Nakon 10-ak minuta vožnje, Nina se trgla i glasno rekla "Ovde me ostavi".

"Ali Nina.." zaustavio se, jer je video da nema potrebe da joj objašnjava kako će joj biti potrebno bar sat vremena da dođe do kuće. Zaustavio je auto, poljubili su se u obraz i izašla je.