Dijana i Ilija Nestić živeli su u elitnom delu Beograda. Mnogi ljudi u Srbiji nikada ne bi mogli sebi da priušte kuću koji je ovaj par imao na Dedinju. Velika kuća, već na prvi pogled odavala je njihovu materijalnu moć.
Osim kuće, imali su ogromno dvorište u čijem dnu se nalazio bazen koji je više služio za razonodu Nestićevih gostiju, nego njih samih.
Luksuz je bilo njihovo srednje ime.
Iako su Nestići uspeli da steknu veliko bogatstvo, nisu imali "naslednika".
Bio je to jedan sredovečni par, okružen isključivo novcem, kamerama i moćnim ljudima.
Iako je bio novembar, subjektivni osećaj zbog samog vremena i visokih temperatura za to doba godine govorio je da je maj.
Nestići su iskoristili lepo vreme kako bi organizovali ručak na koji su pozvali Ninu.
Naizgled, taj poziv nije bio ništa neuobičajeno, jer su Nestići barem 3 puta godišnje pravili ručak na kom je po nekom nepisanom pravilu Nina morala da prisustvuje. Nikada to nije bio onaj standardni porodični ručak, ali su se svi pravili da jeste.
Ninini roditelji uvek su imali ispriku za neprisustvovanje na ovakvim "porodičnim" okupljanjima, ali pravi razlog je bio taj što je Nina bila jedina pozvana.
"Pomeri taj tanjir. E tako" nervozno je siktala na mladu devojku koju joj je poslala neka agencija kako bi organizovala ovaj "porodični" ručak.
"Ilija, jesi li zaboga više završio? Samo što nisu došli!"
"Evo, gotov sam."
I baš kada je izgovorio tu rečenicu začulo se zvono na vratima.
"Uđite" izgovorio je Ilija dok je pritiskao dugme kojim im je otvorio kapiju.
"Dobar dan gospodine Nestiću" izgovorila su složno u glas dva mladića.
"Ma deco manite se formalnosti, hajte, uđite. Dijana je postavila sto, sad samo da Nina stigne i sve je spremno za ručak."
Klimnuli su glavom, što je predstavljalo znak odobravanja i uputili se ka ružama okićenom vrtu iza kog se krio pravi mali raj.
Bila je to staklom zatvorena i od kuće odvojena prostorija, zapravo, više je ličila na malu kućicu koja je bila odvojena od same kuće. U njoj se nalazio sto koji je služio za ovakve prilike. Osim stola i stolica, ova prostorija bila je dovoljno velika da se u njoj pronađe mesto za tri "gostinjske spavaće sobe" i dva kupatila.
"Dobar dan gospođo Nestić. "
"Nadam se da će zaista i biti dobar, momci."
Još jednom se čulo zvono na kapiji i to je bio jasan znak da je Nina upravo pristigla.
ESTÁS LEYENDO
Slučajni (sa)putnici?
Misterio / SuspensoSlučajan pogled u autobusu, odvešće dvoje mladih poznanika u bajku kakvu nisu mogli ni da zamisle. Misterija jednog ubista, uticaće na njihove živote i zauvek ih promeniti. Hoće li njihova bajka imati srećan kraj?
