Slučajni (sa)putnici?

6. poglavlje (sadašnjost)

I bez obzira koliko se Nina iznutra raspadala, posotojalo je nešto što je imalo prednost- gluma.

Ono što je želela da studira, ono gde se pronašla, bilo je ispred nje i njenih problema.

Ta čudna devojka ume tako dobro da manipuliše! Bilo je dovoljno da stane na pozornicu i da zaboravi na sve probleme. Reklo bi se da je rođena za glumu!

Imala je tu moć da zablista na sceni ma koliko god joj bilo u tom trenutku teško.
Mnogi bi pomislili da će joj to što je rastrojena i pomalo zaboravna pričinjavati problem, ali oni koji su imali priliku da je vide na sceni znali su da je ta njena mana, zapravo vrlina.

Njena duboka nesigurnost uvek je vodila ratove sa njenom smelošću. Koliko god bila nesigurna smela je da se uhvati u koštac sa problemom.

Njenu nesigurnost najviše su podupirali muškarci iz njenog okruženja.

Živela je u dvojnoj kući. One standardno srpske kuće čija podeljenost se vidi i golim okom. Dok je jedan deo ogromne kuće okupan narandžastom opekom, drugi je 'pak prekriven zelenkastom fasadom.
Kao po običaju, u takvim kućama žive dva brata sa porodicama. U jednom delu kuće živela je Nina sa roditeljima, a u drugom njen stric sa njenom babom. Čovek koji je u ranim 50-im poznat u selu kao stari momak. Nikada nije bio oženjen, jer njegovu aroganciju, impulsivnost kao i zavisnost od kocke i alkohola ne bi ni jedna lako podnela.
Ogorčeni matorac uvek speman da se istrese na nekog kako bi umanjio gađenje prema samom sebi maltretirao je Ninu, koja nije imala kome da se požali na batine koje je dobijala ukoliko odbije da mu da svoj džeparac koji bi on potrošio ili na kockanje ili na alkohol.
Lagala je roditelje, jer je mislila da će ukoliko progovori narušiti i ovako loše porodične odnose.
Trpela je batine, ali i psihičko iživljavanje ovog matorog momka.

Koliko je život gorak osetila je i u osnovnoj školi gde je bila meta siledžija koji bi svaki dan iznova u njoj ubijali njeno samopouzdanje.

Nikada se nije uklapala u društvo koje je okružuje, ali ne zato što je smatrala da je bolja, pametnija ili lepša, već zato što nikada nije mogla da natera sebe da bude prilagodljiva, da menja stavove zarad pet minuta slave u društvu.

I na početku školske godine u srednjoj školi pokušala je da se prilagodi, da postane malo više društvenija, ali ubrzo bi shvatila da za tako nešto mora biti licemerna, jer je tako i društvo oko nje, a ona to nije želela pa ni po cenu asocijalnosti koja je usledila zbog tog izbora.