Slučajni (sa)putnici?

4. poglavlje (sadašnjost)

Dok ju je Nataša čvrsto grlila, Nina je primetila njen ručni sat koji je u tom trenutku otkucao 1 sat posle ponoći.

"Moramo ići kući, kasno je, a meni će trebati bar sat vremena da stignem do kuće, osim ako ne budem trčala" drhtavim glasom izgovorila je Nina.

"Znam, znam, hajde javi mi se čim stigneš. Ljubim te i glavu gore." izustila je Nataša, koja zapravo nije znala kako da odreaguje na tu potpuno novu Ninu, devojku koja odjednom oseća potrebu da postane majka, a do juče je smatrala da ona još nije zrela za tu ulogu.

Nina je trčala do kuće kako bi stigla što pre.
Usput je obrisala suze koje sebi nije mogla da objasni.

"Gde si do sad?" sa vrata ju je sačekalo ljutito majčino pitanje.

"Bila sam kod Alekse, pa sam se našla sa Natašom."

"Sledeći put ili nekog izbaci ili se uklopi da stigneš ranije. Ne priliči devojci tvojih godina da dolaziš u ovo doba kući. Šta će selo reći?!" izgovorila joj je majka dok je odlazila u svoju sobu da legne.

"Šta će jebeno selo reći? Zar stvarno?
Pa koji je ovo vek, šta je ovo?" izgovorila je besno dok je zatvarala vrata sobe u kojoj je provodila najviše vremena, u kojoj je mogla slobodno da zapali cigaru i "uživa" u svojoj samoći.

Uzela je telefon čiji ekran je počeo da sija, a čija vibracija je bila ubitačna za onog ko je u blizini.
Iskakale su poruke.

Aleksa: Jesi stigla kući? Jesi okej?

Nataša: Stigla?

Milica: Ej Ninči, je l' bi mogla da me zvrcneš da provežbamo tekst koji treba sutra da izvedemo?

Darko: Ženska, kad treba sutra da smo u sali?

Osim ovih poruka, pristigle su još dve od dvojice momaka koji se bezuspešno motaju oko nje.

Duboko je uzdahnula i krenula redom da odgovara:

Stigla! Super sam. (bila je poruka upućena Aleksi, ali s obzirom na to da je verovala da nije dovoljno ubedljiva u svojim lažima dodala je neke vesele smajliće koji su zapravo bili njen paravan.)

Stigla, stigla! Samo se pitam šta će selo "kazti" što sam u kasne sate stigla. (Ubacila je smoreni smajli koji je pravila od dve crtice razvdojene tačkom i poslala Nataši.)

Ej Mici, zovem te za 10 minuta samo da nađem moj deo teksta i skuvam kafu, jer znaš da bez nje ne funkcionišem. (U poruku je ubacila "bekeljka" i pritisnula sent.)

U 11! (ovo kucanje ju je toliko izmorilo da je odlučila da zastane i više ne odgovara. Uzela je tekst i pripremala se da nazove Milicu.)