Slučajni (sa)putnici?

3. poglavlje (početak)

Plavi gradski osmorotočkaš koji redovno saobraća na različitim relacijama, ovoga puta nije bio samo jedna u nizu "krntija" kako oni koji putuju njime umeju da ga nazovu.
Iako je bilo 22:00 sata ovaj plavi velikan vrvio je od gužve koja se nalazila u njemu.
I verovatno zbog vremena polaska, atmosfera unutar njega bila je i više nego vesela.
Putnici u njemu bili su podeljeni u grupice, od devojaka koje se smeškaju dok gledaju u telefon, momaka koji šapuću i merkaju sve devojke koje su u kratkim haljinicama izašle u novembru, do onih koji mirno sede na svojim sedištima i onih koji su u gužvi osuđeni da stoje.
To veče Nina je odlučila da ode u izlazak sa Milicom. Milica je zapravo bila njena ručna kočnica za potencijalno posrnuće. Devojka zadužena za podizanje atmosfere.

Nina je stajala naslonjena na vozačevu kabinu, okrenuta licem ka unutrašnjosti autobusa. Na sebi je imala crnu rolku, crne pantalone, crnu jaknu i naravno crne patike. Osim toliko crne boje imala je kako babe iz njenog kraja kažu "kiseli izraz lica". Zapravo ovo je bio izlaz kojim su opisivale smušeno lice sa nekim blagim osmehom, koji je tu radi ukrasa.
Bila je vidno nervozna. Izvadila je telefon iz džepa jakne i počela da traži poruku koja nikad da stigne.
Bila je u sveže obnovljenoj vezi sa, kako je umela da kaže, dečkom sa kojim je bila u ljubavi od prvog inkubtora. Taj dečko rođen je istog dana kao i ona..
Kada je videla da poruke nema, odložila je telefon u džep i počela da promatra ljude u autobusu.
Pogledom je prešla preko celog autobusa, a onda je pogled zaustavila na jednim smeđim očima. Prepoznala je te oči. Bio je to Aleksa Bogdanović, dečko iz susednog mesta kog je znala samo iz viđenja.
Za razliku od Nine on je sve vreme držao telefon u ruci, ali kada je primetio Ninin pogled na sebi, počeo je i on nju pomalo da merka.
Vrlo brzo to merkanje je prekinula stanica na kojoj su oboje izašli, ali se nisu videli.
Nina je žurnim korakom jurila ka Milici koja ju je čekala kod "Miletića".
Kao po običaju nije mogla da dozove Milicu kako bi ova došla na drugu lokaciju, te je morala da ide okolo-naokolo.

"Sama pala, sama se ubila. Ko ti je kriv, sama si birala lokaciju, kokoško" promrmljala je sebi u bradu dok je po ko zna koji put pokušavala da pozove Milicu.

Kada su se napokon našle, odlučile su da odu u lokal u kom Nina do tada nije bila, iako se Milica tome u početku protivila, na kraju je ipak morala da pristane.
Kada su ušle u zadimljeni lokal koji je bio i više nego pun, shvatile su da tu ne mogu ostati.
Izašle su i brzo donele odluku da odu u lokal u kom je Milica spazila zgodnog konobara.

I dok su se iz Dunavske ulice vraćale ka centru Srpske Atine, naletela je ponovo na Aleksu.

Pomislila je kako su ove slučajnosti zabavne.