Slučajni (sa)putnici?

19. poglavlje

Seli su u auto i pozvala je Milicu.
Milica je pristizala i taman kad ju je iz auta primetila zamolila je Sašu da stane, kako bi izašla.
Poljubila ga je u obraz, ali ju je on povukao i poljubio njene usne.

"Javi mi se kad stigneš." rekla mu je Nina.

"Hoću."

Zatvorila je vrata i taman kad se okrenula zatekla je Milicu iza svojih leđa.

"Ti bre Milice nisi normalna, uplašila si me."

"A tako se izjavljuje saučešće? Poljubac u usta, ha?"

"A jebi se, ne zajebavaj me sad. Kreći, ova verovatno čeka da stignemo."

Milica se samo nasmejala.
Stigle su ispred kuće, pozvonile i ubrzo ušle.

"Ćao lepotice moja" izgovorila je Dijana.

"Ćao Dijana, ovo je Milica o kojoj sam ti pričala."

"Drago mi je, Dijana" izgovorila je dok je pružala ruku.

"I meni je drago, Milica."

"A gde je Ilija?" upitala je Nina.

"On je otišao na neki sastanak, ali se još nije vratio. No, pustimo njega. Spremila sam Vam dve gostinjske sobe, hajmo tamo."

Milica je čudno gledala ogromnu kuću i mršavu poput grane, ženu koja je stajala ispred nje. Zagledala ju je koliko su joj to mogućnosti dozvoljavale i zaključila je da je iz te žene život isisan.

"Kuća Vam je prelepa i velika, a tek dvorište, očarana sam gospođo Nestić" izgovorila je Milica.

"Jao, nemoj da mi persiraš i zovi me Dijana, molim te."

"Dobro."

Ubrzo su stigle do prostorije u kojoj je bio održan onaj ručak gde je Nina saznala za ulogu.

"Devojke, ovde imate kuhinju, imate hranu, dva kupatila, a sobe su vam ovde. Raskomotite se i uživajte, ja idem sad. Ostavila sam vam ključ od kapije, nažalost imam samo jednu kopiju. Ako vam zatrebam, zovite me."

"Važi Dijana" odgovorile su složno u glas.