Slučajni (sa)putnici?

32. poglavlje

Dok je smišljala plan kako da natera tetku da prizna da je ona kriva za sve ovo zazvonio joj je telefon.
Nazvala ju je Nataša i uspaničeno rekla:

"Nina, Aleksa je izboden! U bolnici je, dođi odmah!"

Nataša je u jednom trenutku izašla iz sobe, dok je Aleksa ostao u sobi. Rekao je da će ići da se istušira, ali kada se Nataša vratila u sobu zatekla ga je onesvešćenog u lokvi krvi.

Nina je progutala knedlu, suze su počele da joj naviru. Samo je prekinula vezu i izjurila iz kuće.
Dijana ju je pitala gde je pošla, ali se Nina nije obazirala. Žurila je da što pre stigne u bolnicu.
Čim je stigla saznala je da je Aleksa na intenzivnoj.
Pronašla je doktora i upitala ga o čemu se radi.

"Ko ste mu Vi?"

"Ja sam mu devojka."

"Samo porodici možemo da damo informacije."

"Doktore, on nije odavde i najbliža osoba koja se ovde nalazi sam ja. Recite mi molim Vas!"

"Dobro. Vidite, neko mu je zario nož u leđa i izrezbario slovo A. Rana je duboka. Izgubio je mnogo krvi."

"Hoće li preživeti?"

"To je pitanje vremena."

"Doktore, molim Vas, budite iskreni, nemojte okolišati!"

"Izgubio je mnogo krvi. Šanse da se oporavi su minimalne, jer su mu ubodom zakačeni i neki kapilari."

"Mislite da će umreti?"

"Jedino što mogu da Vam kažem je da idete odmah do njega i kažete mu sve što mislite da nikada do sad niste."

*Jebeno A!!!* pomislila je, a onda i pitala:

"Dozvolićete mi da ga vidim?"

"Uđite, ali nemate puno vremena."

Istog trenutka mlaz suza se spustio na njeno lice, znala je da umire.
Obrisala je suze i ušla u sobu.
Kada ju je ugledao, osemhnuo se.

"Aleksa, šta ti se desilo?"

"Dijana nije ona koju tražiš."

"Ko je?"

"Anja Andrić mo.. " napregao bi se kako bi to izgovorio.

"Dobro, Aleksa, ne napreži se, molim te."

"Nina, čuvaj se. I oprosti mi."

"Budalo jedna, šta bih ja to imala da ti oprostim?"

"Pilulu Nina. Nisam smeo ni da pomislim na tako nešto. Shvatio sam pre neko veče da si zbog toga bila nesrećna. A ja sam tek posle shvatio da sam zbog te odluke i sam nesrećan."

"Aleksa, mani se pilule sada, molim te, oporavićeš se i biće prilike za izmenu te odluke."

"Nina, nemoj me lagati. Nisi do sad, nemoj ni sad. Znam da umirem, malena. I zato hoću da ti kažem sve."

Nina je ućutala, jer je znala da ne vredi da laže. Počela je da plače. A onda mu je prišla bliže. Ljubila mu je ruku, dok su joj suze kvasile lice.
Pokazao joj je da priđe i poljubio joj je usne, a zatim i čelo. Zažmurila je. Oči su joj postale crvene.

"Dugo nisam shvatao koliko vrediš. Kada sam shvatio bilo je kasno. Ovo mi je kazna, ali ti nisi zaslužila ovo.
Volim te, malena." izgovorio je i izdahnuo. Na ekranu pored kreveta pojavila se ravna linija, a aparat je počeo da pišti.
Nina je počela da vrišti.
Osetila je kako je nešto unutar nje puklo. Nije mogla da se obuzda.
Sestre su je izvele iz sobe.
Vrištala je još jače. Slomila se iznutra. Svako ko se našao u bolnici mogao je da čuje krik koji je ispuštala. Od njega se ledila krv u žilama.

Nataša ju je grlila, ali to nije pomoglo, nije mogla da je smiri.
Obe su proklinjale same sebe, jer su osećale krivicu za ono što se upravo desilo.
Nina je počela da udara o sve što joj se našlo na putu, a onda se onesvestila.

Pritisak joj je toliko skočio da su lekari morali da joj daju lek za smirenje, bez obzira što se nalazila u nesvesti.