Slučajni (sa)putnici?

36. poglavlje

Na dan kada je Aleksa Bogdanović sahranjen, Anja Andrić je priznala da je kriva za smrt četvorice muškaraca- Dragana Milovanovića, Ilije Nestića, Pregrada Veljića i Alekse Bogdanovića. Istog dana, Nikola Ratkov je priznao da je ubio advokata Bogoljuba Mitića.
Anja je osuđena na 40 godina zatvora, a Nikola na 10.

Kiša je padala, međutim vremenski uslovi nisu uspeli da spreče ljude da dođu na sahranu Alekse Bogdanovića.
Bilo je mnogo ljudi.
Iz daljine se mogla čuti cika, vriska, narikanje.

"Mlad je bio momak, nije ovo zaslužio" rekla je jedna od prisutnih starica.

Nina se nalazila odmah do njegovih roditelja i brata. Oni su znali da se Aleksa družio sa njom, ali ne i da je otpočeo vezu.
Njima nije bilo jasno zbog čega je Aleksa tu gde jeste, a Nina je želela da umesto njega sahrane nju.
Nije imala više snage. Bila je preumorna i na lekovima.
Suze su joj tekle, bez obzira što je popila lekove za smirenje.

Kada je sahrana bila gotova, Saša, Nataša i Milica su je otpratili do kuće.
Sedeli su sa njom i pokušavali da joj pomognu, ali su znali da u tome neće uspeti.

Prolazile su dani, nedelje i meseci od Aleksine smrti, Nina je bila depresivna. Nije mogla da se oporavi.
Napustila je seriju i odlučila da pauzira fakultet, ipak je to bio prevelik udarac za nju.
Nije izlazila iz kuće.
Stric joj je još uvek bio u bolnici u lošem stanju, ali joj ta informacija nije bila bitna. Izbegavala je sve.
Osim Nataše. Nju nije mogla da izbegne, jer bi ona došla kad god se Nina nije tome nadala.

Nina se sve više povlačila u sebe, gladovala, povraćala, osećala migrene,..

U međuvremenu joj je stric preminuo od ciroze jetre.

30-og dana u mesecu ubijen je Aleksa Bogdanović.
Jebeni 30-ti. Bio je 30. novembar kada ga je Nina upoznala, a i 30. jul kada je ubijen.
Danas je 30. septembar, tačno dva meseca od kad je Aleksa ubijen. Nataša je odlučila da dođe i da obiđe Ninu, ali pre nego što je došla do same Nine, otišla je do njene majke. Iz priče je saznala da se Nina loše oseća, da gladuje, često povraća, ne ustaje iz kreveta.

Kada je sve to čula, Nataša je počela da razmišlja. Odlučila je da ode do obližnje apoteke i kupi test za trudnoću.

Vratila se do Nine i razgovarala sa njom.

"Čujem da ne jedeš?"

"Ne mogu."

"A čujem i da povraćaš?"

"Muka mi je."

"Kako stojiš sa ciklusima?"

"Normalno, zašto?"

"Ajde ti ipak uradi ovaj test, nešto mi je nejasno."

"Daj bre ne davi me."

"Dobro, ako nećeš, nema veze, al nek' on ovde ostane" govorila je dok ga je ubacivala u ladicu.

Skuvala im je obema čaj, a kada ga je popila, shvatila je da je bolje da Ninu ostavi samu, što je i uradila.

Nina je tokom noći opet povraćala, a onda ipak odlučila da napravi test.

Posle nekoliko minuta izgovorila je
"Hvala ti Bože!" i pozvala Natašu.

Nataša je uveliko spavala, ali zvonjava njenog telefona ju probudila.

"Molim Nina?" rekla je bunovna.

"Dođi odmah do mene."

"Jesi ti normalna ženska glavo, koliko je to sati?"

"Nije važno, dođi."

"U grob ćeš me oterati" izgovorila je Nataša dok je mrzovoljno ustajala iz kreveta i krenula da se oblači.
Kada je pogledala koliko je sati videla je da je pola 4 ujutru.

"Ova nije normalna" rekla je to sebi u brk i izletela iz kuće.

Bilo je 4 i 15 kada je stigla do Nine.
Nina ju je sačekala na vratima sa osmehom na licu i suzama u očima.

"Koji ti je đavo?"

"Nataša, bila si u pravu."

"Zar si zato morala sad da me zoveš?"

"Morala sam! Trudna sam!"

"Zezaš me?"

"Ne."

Poskakivale su od sreće.
Nije se moglo odrediti koja je srećnija zbog ovoga.

"Znači zadržaćeš?"

"Naravno da hoću. To je Aleksino i moje dete."

"Znam ludo, ali nisam zato pitala, već zbog tvojih" rekla je Nataša.

"Briga me za njih, želim ovo dete i tu se završava svaka priča."

"Znaš da ću ti pomoći."

"Znam." rekla je Nina i čvrsto je zagrlila.

10. Aprila Nina je plakala poput kiše, ali ovoga puta plakala je od sreće. Emocije su joj nadolazile.
Tog dana je rodila dečaka.
Bio je velik za jednu bebu, te se ona nasmejala i prošaputala mu "Već ličiš na tatu".
Dala mu je ime po njegovom ocu, ali i svoje prezime.

Mali Aleksa je ličio na svog oca, a kako je rastao, sve više i više je to bilo izraženo.

*Aleksa, ispunila ti se želja. Nadam se da vidiš svog malog klona sa onog drugog, boljeg mesta.* napisala je na poleđini poslednje slike na kojoj je pozirala sa Aleksom.

Kraj