Slučajni (sa)putnici?

28. poglavlje

Osećala je kao da su joj ruke vezane.
Počela je da se ponaša poput inspektorke i znala je da to može da joj naškodi.
Oduvek je volela da čita misterije Agate Kristi, valjda je zato sada počela toliko da istražuje.

Kako su sati odmicali bila je nestrpljiva da sazna ima li Dijana veze sa ovim slučajem i kolike su te veze.

Posle nekoliko sati koje je Nina provela leškareći na krevetu i razmišljajući o svemu, pojavila se Milica.

"Nina, nisam uspela mnogo da izvučem, ali ono što znam jeste da je ona povezala Iliju i Veljića."

"Šta ti misliš da li je znala zašto je to trebala da uradi?"

"Ti bolje znaš, ali.."

"Ali?"

"Sad sam se setila da je ona zvala Milovanovića i zapretila mu."

"Čekaj, čekaj! Tu je bio i Nikola Ratkov!
Ako je Milovanovića dovela ucenom, sigurno je isto i sa Nikolom uradila!"

Uzela je telefon i okrenula Sašu.
Predočila mu je ono što joj je bilo u glavi.

"Pokušaću da saznam čime je ucenjen, ali ono što ja znam jeste svojom fudbalskom karijerom."

"Ne verujem u tu priču."

"Idem da se nađem sa njim. Pa ću ti se javiti."

Saša je otišao na mesto gde je znao da se nalazi Nikola. Pokušao je da sazna čime ga je Dijana tačno ucenila, ali je znao da ovaj to neće reći, jer kad bi se saznalo, ona ne bi mogla da ga ucenjuje.

Za to vreme Nina je odlučila da ode do Dijane i proba da je pričom vrati u prošlost, ne bi li odatle uspela da sazna neki detalj više.

Dijana je počela da priča o svojoj vezi i braku sa Ilijom. Nina je saznala da je Dijana pre 20 godina bila trudna, ali da je Ilija zahtevao od nje da abortira.

"Trebala je da bude devojčica" rekla je Dijana kroz suze, a zatim dodala "Da sam je rodila, danas bih imala bar s kim tugu da podelim zbog Ilijine smrti. A ovako moram da tugujem sama. Eh, moja Anđela."

"Anđela?"

"Želala sam da se tako zove."

Nina je ućutala. Prisetila se slova na telima ubijenih i prebledela.
Znala je da ne sme da pokaže nikakvu reakciju.
Pomogla je Dijani oko organizacije sahrane, a onda se vratila u svoju sobu. Tamo ju je čekala Milica.

Pred njom je uzela telefon i okrenula Sašu.

"Jesi saznao nešto?"

"Jedino što sam uspeo da saznam jeste da je ucenjen još nečim, ali naravno, ne znam čim."

"Saša, ja sam saznala nešto bitnije."

"Šta?"

"Dijana je pre 20 godina bila trudna. Ilija ju je naterao da pobaci. Bila je devojčica."

"Dobro, i?"

"Htela je da je nazove Anđela."

"Jebote!" ova uzrečica zazvučala je kao eho, jer su je istovremno izgovorili i Saša i Milica.

Brzo je završila razgovor i okrenula se ka Milici.

"Milice, moraš da ideš, što pre! Smisli nešto i idi!"

"Jesi ti normalna, pa ne mogu te tek tako ostaviti sa ubicom u kući!"

"Slušaj me, ja sam svakako previše umešana u ovo sranje. I posledica će biti, ali ti nisi i moraš da odeš!"

"Izluđuješ me!" rekla je besno, ali je znala da Nina ima pravo. Znala je da se Nina duboko upetljala i da će biti problema kada Dijana otkrije da je Nina sve to povezala, ali je isto tako znala da će njen ostanak više naškoditi Nini, nego pomoći.

"Sutra ustaješ rano ujutru i ideš, bez pogovora Milice. Ja ću reći da ti je neko u bolnici i da si morala da odeš. Brzo ću i ja doći, ne brini se."

Milica je morala da se složi, nije imala izbora.
Nina je otišla u svoju sobu i nakon turbulentnih nedelju dana pozvala Natašu.

" Pa ko se to mene setio?"

" Nadam se da se ne ljutiš što ti se nisam javljala do sad. "

" Ma ne ljutim se. Pomalo sam se osećala usamljeno, ali ipak razumem da imaš druge brige."

"Zapravo imam mnogo toga da ti kažem."

"Slušam."

Ispričala joj je sve, nakon čega je Nataša ostala zabezeknuta.
Nije znala šta da kaže.
Nije mogla da veruje svojim sopstvenim ušima.