Slučajni (sa)putnici?

11. poglavlje

Zvuk je utihnuo upravo u trenutku kada je Aleksa ušao u kabinu.
Shvatili su da moraju nešto da urade.

Povukao ju je k sebi, toliko snažno da se prilepila uz njegov izvajani torzo, a zatim saterao u ćošak.
Počeo je nežno da joj ljubi vrat. Strast je počela da oživljava.
Počela je da nesvesno da proizvodi zvukove dok mu je istovremeno zabijala nokte u leđa.
Zastao je i pogledao je.
Kada ga je pogledala u oči, primetila je vatru koju je i kod sebe osetila.

Skočila je na njega, a zatim počela sve sporije da ga ljubi.
Držao ju je u naručju i istovremeno opipavao zadnjicu na kojoj su mu bile ruke.
Ubzo se spustila i iskoristila trenutak njegove zbunjenosti i znažno ga gurnula u isti ćošak u kom je ona do malopre bila.
Počela je da piše neke čudne reči svojim jezikom po njegovom vratu.
Gubio je kontrolu.
Poželeo je da joj pocepa košulju koju je imala, ali je ubrzo shvatio da se nalazi u kući njene tetke, te je ipak počeo otkopčavati.

Dok joj je otkopčavao košulju odlučila je da krene da igra igru jezik o jezik.
Adrenalin je počeo da ih udara.
Stavila je ruku na prednji deo njegovih bokserica i polako dodirivala.

Poslednji put mu je srce tako lupalo kada je ugledao lice majke i sestre nakon premetačine koja je bila upozorenje njegovom ocu, samo što je tada bio preplašen na smrt, a sad prepaljen.

Zavukao joj je ruku između međunožja. Osetila je kako joj se svaki mišić u telu grči, ali znala je da moraju da se zaustave i izađu iz kabine, jer bi privukli pažnju sa preteranim zadržavanjem.

"Saša, moramo da krenemo, čekaju nas" izgovorila je jedva stenjućim glasom.

"Ako si želela da mi ubiješ potenciju mogla si to nekako drugačije da izvedeš, a ne da me nazoveš nadimkom kojim si me zvala kad smo bili deca, ali upalilo ti je, hajde, oblači se" šapnuo joj je i udario po dupetu.

"Sašaa" izgovorila je to sa nekim "njanjavim prizvukom". Pokazala je iznenađenost kao da upravo malopre nije uplovila sa istim tim "Sašom" u strasne tajne Nestićevih kabina.