Slučajni (sa)putnici?

14. poglavlje

"Pa u pičku materinu više!"

Odmah je otrčala po telefon kako bi pozvala Sašu i izjavila mu saučešće, ali je onda zastala i odlučila da najpre nazove Natašu, ali ju je Nataša preduhitrila.

"Hej, Ninči, šta mi radiš?"

"Ne pitaj, bukvalno ne pitaj."

"Šta se desilo?"

"Pa najpre mi je pao žar, spalio deo tepiha, a onda sam čula najnoviju vest.
Ubijen je Dragan Milovanović."

"Ma jebeš tepih, šta se nerviraš, sad kad igraš u ovoj seriji, moći ćeš sigurno novi da kupiš, nego ko je Dragan?"

"Samo mi seriju ne spominji. Dragan je Aleksin otac."

"Kog sad Aleksa?"

"Nataša, Aleksa ili ti Saša o kom sam ti pričala 100 puta do sad. Sećaš se da sam ti pomenula da je on rekao da su njemu zapretili da će mu ubiti oca ako ne prihvatim ulogu?"

"Aaa tog Alekse, da, da, sećam se. Dobro, i?"

"Šta i ženska glavo, danas su ga ubili?! A ja još ne znam kako da nazovem Sašu i izjavim mu saučešće."

"Uzmeš telefon, pronađeš broj i pozoveš. Nina, pa nisi ti kriva za to, a uostalom, ko zna koja ga je budala ubila."

"Ajde idem da ga nazovem, pa ću ti se javiti kasnije."

"Važi, čekam poziv. Ljubim te!"

Bilo je lako izgovoriti da će uzeti i pozvati, ali je za nju to i dalje bilo jako teško.
Samo što je stigla iz Beograda, osećala je potrebu da se vrati.

"Saša, upravo sam čula šta se desilo. Primi moje saučešće. Pogledala sam kad imam polazak iz Novog Sada, ići  ću ovim u 19:10. Znam da ću malo kasno stići, ali moram doći."

"Hvala ti Nina, javi mi čim budeš blizu, doći ću do stanice da te sačekam."

"Važi. Čuvaj mi se."

Prekinula je vezu i brzo krenula da pakuje stvari, jer je računala na to da će u Beogradu ostati par dana.

"Prokletstvo, moraću sad Dijanu da zovem, jer očigledno neću imati dovoljno novca za razbacivanje po hotelu." izgovorila je dok je posmatrala 2700 dinara kojih je imala u novčaniku.
Uzela je telefon i pozvala tetku.

"Ćao Dijana. Htela bih da te pitam nešto."

"Reci lutko moja."

"Doći ću u Beograd na par dana, pa me zanima da li bih mogla da prespavam kod tebe, dok sam tu? Znaš, nemam baš puno para da bih mogla da platim hotel, a moram doći."

"Nema problema, dušo. Je l' to zbog Saše dolaziš?"

Nina je predosećala da ova novonastala situacija ima veze sa Dijanom i Ilijom Nestić, te je ipak odlučila da slaže.

"Ne, ne. Dolazim sa drugaricom, ona ima nekog posla po gradu, a onda i ja da ostanem, i ovako ću morati na snimanje."

"A gde će ta drugarica da spava?"

"Ona će platiti hotel, ali ja nemam dovoljno novca."

"Pobogu Nina, nemoj da me nerviraš! Dođite obe i spavajte ovde. Znaš i sama da je ova kuća prevelika za nas dvoje."

"Pitaću je, pa ću ti javiti."

"Ne, nećeš pitati, nego ćeš je dovesti. I ovako bi bio red da upoznam neku tvoju drugaricu."

"Dobro onda, stižemo večeras, da znaš."

"Važi."

Kada je napokon prekinula vezu, odjednom je osetila olakšanje, ali ono nije dugo trajalo.

"Jebote, ne verujem! Namagarčila me da dovedem i drugaricu. Jao živote."

Ponovo je uzela telefon i okrenula Milicu.

"Milice, slušaj me sad. Imaš 30 minuta da popakuješ najneophodnije stvari koje su ti potrebne za 5 dana, poneseš novac i dođeš na autobusku stanicu."

"Ti mene zajebavaš sad?"

"Ne zajebavam te, kreni odmah."

Rekla je i prekinula vezu dok je trčeći po kući tražila još par neophodnih stvari koje nije spakovala.
Javila se roditeljima da će ići za Beograd i krenula najpre do autobuske stanice u Novom Sadu.