Slučajni (sa)putnici?

35. poglavlje

Saša i Nataša su se sreli na ulazu u hotel. Saša je pozvao policiju, rekao šta se dešava. Poslate su dve patrole, ali njih još uvek nigde nije bilo.

Popeli su se gore. Nataši je palo na pamet da je soba možda zaključana, te je pripremila ključ.
Saša je uhvatio za kvakvu, a onda ga je Nataša pomerila, jer su vrata bila zaključana. Gurnula je ključ, ali nije mogla da gurne do kraja. Drugi ključ bio je sa one strane brave.
Jedino što im je preostalo jeste da razvale vrata i znali su da će im za tako nešto trebati nekoliko sekundi.
Tešili su se time da je Anja unutra, da soba nema terasu, kvake sa prozora su skinute i da ukoliko bi nešto uradila Nini, bila bi uhvaćena na delu.

Provalili su vrata i ušli u sobu.
Anja je držala nož ispod Nininog grkljana.

"Pomerite li se još koji centimetar, leteće joj glava."

"Nemoj Anja, znamo sve, nisi ti zla osoba." rekla je Nataša u nadi da ublaži sve ovo što vidi pred očima.

"Misliš nisam ubica?"

Ovo je bilo trik pitanje, jer pogrešan odgovor bio bi i više nego koban.

Nataša je razmišljala šta da kaže. Znala je da mora da je natera na razgovor dok policija ne stigne.

"Nisi Anja, ti si samo neko ko se sveti za svu nanetu bol."

"A kako to da tvoja drugarica misli da sam ubica, a ti ne misliš?" upitala ju je Anja.

"Anja, ona je van sebe, ne slušaj je, ne zna šta priča. "

"Daj ne seri više!" rekla je Anja dok je nameštala nož ispod Ninog grla.

Policija je napokon stigla i taman u tom trenutku upala u sobu. Brzo su savladali Anju.

"Platićete mi za ovo!" rekla je Anja dok su je dvojica policajaca vukli iz sobe.

"Jesi dobro Nina?" upitao ju je Saša.

"Dobro sam."

"Jesi saznala zašto je ubila Aleksu?" pitala je Nataša.

"To je bila osveta za to što sam prihvatila ulogu."

Pokušavali su da se priberu, kako bi otišli da daju izjavu.