Slučajni (sa)putnici?

34. poglavlje

Ušla je u sobu i uzela je prvu Aleksinu majicu koju je našla.
Počela je da je miriši. Suze su joj navirale. Zamolila je Natašu da je ostavi malo samu u sobi.
Morala je da se isplače.
Vrištalo je sve iz nje.
I taman kada je počela da jeca, zazvonio joj je telefon.
Nije se javljala.
Želela je da izbaci sve iz sebe.

Saša ju je zvao, ali pošto nije mogao da je dobije, pokušavao je da pronađe Natašu na nekoj od društvenih mreža. Posle par minuta je uspeo da je pronađe. Poslao joj je poruku sa brojem telefona kako bi ga nazvala uz naznaku da je hitno, ali ona nije bila na mreži.
Uputio se na Dedinje u potrazi za Ninom.

U međuvremenu Nataša je videla poruku i pozvala ga.

"Halo?"

"Nataša, Saša je, gde si? Jesi uz Ninu?"

U par sekundi postavio je rafal pitanja.
Nataša je zanemela od količine pitanja i brzine izgovaranja istih.

"Nisam, šta je bilo?"

"Anja je sestričina ubijenog Mitića. On joj je bio staratelj. Molim te idi odmah do Nine i reci mi gde se nalazi. Mislim da je ona sledeća, moramo da požurimo."

"Šaljem ti adresu porukom." rekla je, prekinula vezu i u trku počela da kuca.
Trebalo joj je 15 minuta da se vrati do hotela i to ju je plašilo.
Nije imala vremena za čekanje autobusa, ni taksija. Morala je da trči.

Nina je legla na krevet i savila se u fetusni položaj. Gušila se u suzama.
Na vrata joj je neko pokucao.
Nije želela da otvori.
Nakon što se niko nije odazvao, osoba koja se nalazila ispred, izvadila je ključ od sobe. Gurnula u bravu, a onda shvatila da je otključano.
Ušla je unutra, bila je to sobarica hotela.

"Oprostite što Vam smetam, ali rečeno mi je da pospremim ovu sobu." rekla je sobarica.

"Nema potrebe, pospremiću je sama."

"Ali.."

"Molim Vas, ostavite me sada na miru." izgovorila je Nina.

Sobarica je krenula da izađe iz sobe. Došla je do vrata, zaključala ih i vratila se nazad.

"Mene tražiš, je l' da?"

"Ne razumem?" izustila je Nina i okrenula se ka sobarici.

Ispred nje stajala je devojka riđe kose sa loknama.
Bacila je pogled na pločicu sa imenom i videla da ispred nje stoji Anja.

"Ti si Anja Andrić?"

"Glavom i bradom."

"Šta tražiš ovde?"

"Došla sam da ti ispunim poslednju želju i dam odgovore na pitanja koja te zanimaju."

Nina je tog trenutka želela samo da sazna zašto je ubila Aleksu. Nije je bilo briga za sve ono što joj je Anja rekla.

"Zašto si ga ubila?"

"A pa ne valja ti redosled pitanja. Ništa, izgleda da ću morati sama da pričam. Nego, kako to da tražiš mene, da želiš da me strpaš iza rešetaka?"

"Ti si ubica."

"A Ratkov nije?"

"I on je."

"Zašto ga onda nisi prijavila?"

"Zato što je potvrda koju sam dobila iznuđena, a dokazi ne postoje."

"Naravno da ne postoje kada je tvoj smrdljivi teča odlučio da ih sakrije."

"Ali ne razumem te."

"Dobro, da se ne bismo ovde naklapale, skratiću.
Ratkov mi je ubio ujaka, zapravo mog staratelja. Čoveka koji me je odgajio nakon pogibije mojih roditelja. On nije bio loš čovek, ali se elitnim govnima nije svideo i zato je prošao tako kako je prošao. Svako ko je učestvovao u ubistvu, dobio je kaznu."

"A Aleksa?"

"Znala sam da ćeš to pitati. E pa vidiš on je moja osveta tebi, osveta za to što si preuzela ulogu koju sam ja trebala da igram."

"Naterana sam. Nisam imala izbora."

"Imala si ti izbora, nego te je bolelo uvo, bilo ti je dobro to što si pozvana da kao student igraš. Boleo te je kurac da li je neko ko je diplomirao na glumi već trebao da dobije tu ulogu."

"Dobro, a sada ćeš me ubiti, je l' da?"

"Pametnice, bravo, bravo."

"Dobro."

"Samo dobro? Ne pitaš zašto?"

"Nije me briga."

"A pa nemoj tako, znaš, ti si saučesnik u Mitićevom ubistvu."

"Šta pričaš ti?"

"Saznala si ko ga je ubio, ali si odlučila da prećutiš, dakle saučesnik si, baš kao i Milovanović, samo što su njega naterali da ćuti da ne bi izgubio sina."

"Kako god."

Anja je iz sobarske kecelje izvukla nož i krenula ka Nini.
Nina se nije opirala, bilo ju je briga kako će sve ovo da završi, jer je ionako bila iznutra mrtva.