Slučajni (sa)putnici?

26. poglavlje

Misterija dva ubistva joj je ubrzavala puls.
Bila je besna, a istovremeno i zbunjena. Dokumenta čije fotografije je imala u telefonu gledala je i po nekoliko puta. Pokušala je da poveže sve ono što se nalazilo pred njom, ali nije znala kako. Jedino što je iz dokumenata mogla da zaključi jeste da je jedan ministar u Vladi Srbije tražio ubistvo jednog poznatog i priznatog advokata. I ništa više.
Znala je da iznos koji je Ilija uplatio na neki čudan račun, čiji vlasnik se nije mogao pronaći, ima veze sa ovom pričom, ali nije znala na koji način je sve to povezano.
Tapkala je u mestu.
Razmišlala je danima o tome.
Nedavno dešavanje uticalo je na njene palanove. Znala je da neće moći da se vrati u Novi Sad tako lako i brzo kao što je mislila.
To je znala i Milica, zato je odlučila da joj pripomogne tako što će biti zadužena za Dijanu.

Kako je vreme odmicalo Nina i Saša su sve manje verovali policiji.
Znali su da su ovi slučajevi povezani, ali policija je imala jednog osumnjičenog koji je očigledno čamio za džabe u pritvoru, jer se drugo ubistvo dogodilo dok je on bio tamo. Sve i da mu neko pomaže, nema motiv za ubistvo Ilije Nestića.

Nervozno je šetao po prostoriji. Udario je rukom o zid.

"Uporno mi nešto beži, ne mogu da shvatim šta se ovde dešava." pun negativne energije je izgovorio Saša.

U tom trenutku mu je pozvonio telefon. Bila je to Nina.

"Saša, kako si?"

"Napeto, a ti?"

"Sluđeno, ne mogu da shvatim šta mi upravo promiče, jer vidim da neku nit ne mogu da uhvatim."

"Ni ja ne mogu da shvatim šta mi to promiče."

"Razmišljala sam o nečemu. Saznaj molim te nešto o tom advokatu i pronađi ako postoji tekst o tome, a da ga je tvoj otac pisao."

"Dobro."

Verovala je da je advokat ključ, samo nije znala zašto.

Odlučila je da prestane o tome da razmišlja i pozvala je majku.
Majka ju je u strahu od novonastale situacije preklinjala da se vrati kući, ali Nina nije htela za tako nešto ni da čuje. Razgovarale su dugo. Majka joj je rekla da joj je stric u bolnici, jer je svojim opijanjem uspeo da sprži svoju jetru. Stanje mu je bilo kritično, ali Ninu to nije potreslo.

"Sam je odabrao takav život" rekla je majci. I njena majka je znala da je Nina ovoga puta bila u pravu..

"Pravi li ti matora probleme?" pitala je majku.

"Znaš je."

"Znači pravi."

Nestala je tišina. Obe su znale da Ninina baba nikada nije volela sinov izbor, odnosno Nininu majku, a sav bes koji je godinama osećala prema snajki umela je da usmeri i iskali i na svojoj unuci, odnosno Nini.
Nina je pokušavala da se skloni od nje i stica koliko god je to mogla. Nije je podnosila. Prezirala ju je zbog svih suza koje je njena majka isplaka zbog nje.

Razgovor su privele kraju. Poslednje što je Nina izgovorila pre nego je prekinula vezu bilo je- "Pozdravi mi tatu. Ljubim te."

Iako je mislila da će je razgovor sa majkom osloboditi stresa, zapravo ju je dodatno uznemirio.
Zamislila se.

Prisetila se kako joj je Aleksa Bogdanović pričao o svom odnosu sa majkom.
Njegova majka bila je nezadovoljna njim. Uvek je nalazila razlog da mu za nešto prebaci. Čak je jednom počela sa nožem da nasrće na njega.
Iako je prošlo dosta vremena od kad joj je to Aleksa rekao, Nina do danas  nije mogla da shvati to kako je moguće da majka tako nasrne na sopstveno dete.
Misli su joj sve više hrlile njemu. Prisetila se slike njega i devojke koju je zaprosio. Bili su jako srećni ili su se prokleto dobro pravili.
Veridba je vrlo brzo postala propala stvar, jer je ona počela da ga guši.

Kada je shvatila o čemu razmišlja mlatnula je rukom u visini glave, kao da će tako uspeti da otera te misli.
Uzela je telefon i odlučila da ga pozove. Trebao joj je. Trebao joj je njegov glas.

Kada se javio, osećala je kako joj srce opet ubrzano lupa. Zatreperilo je sve u njoj, a promena raspoloženja bila je vidljiva.